Državna intervencija

Ekonomski problemi se ponekad tretiraju izolovano, izvan ekonomskog  sistema u kojem su  nastali.  Ako  se elementi ekonomskog sistema ne  dovode u međusobnu vezu, postavljeni problem je vrlo teško riješiti.  Da li je nešto ekonomski problem koji se  tiče izvršne vlasti (npr. Vlade Republike Srpske, u daljem tekstu vlada) zavisi od definisanih ciljeva ekonomske politike, ali i prihvaćenog modela privrednog razvoja.  Ako su ciljevi ekonomske politike smanjenje nezaposlenosti, industrijalizacija i rast  proizvodnje, ako se od privrednog razvoja traži da bude održiv i ravnomjeran, onda izvršna vlast mora intervenisati čak i kada je u pitanju većinski privatno preduzeće, ili preduzeće u mješovitoj svojini.

Što je više  međusobno povezanih elemenata ekonomskog sistema obuhvaćeno intervencijom, državna intervencija bi trebala  biti efikasnija i svrsishodnija. Ja sam  izabrao četiri vrlo raznorodna elementa ekonomskog sistema koji bi trebali biti predmet direktne ili indirektne intervencije vlade: dva pravna lica (Vitaminka a.d. Banjaluka i Univerzitetsko-klinički centar Banjaluka/UKC), javni dug (kao podsistem fiskalnog sistema) i spoljnotrgovinski saldo (odnos robnog izvoza i i uvoza).

Vitaminka  a.d. Banjaluka (u  daljem tekstu Vitaminka) je  dio prehrambeno-industrijskog  kompleksa Republike  Srpske i  Bosne i Hercegovine. Prehrambeni sektor je strateški sektor u svakom ekonomskom sistemu.

Vitaminci ide loše (vidjeti grafikon).

Ukupni  prihodi,  obrtna sredstva i povrat  na  kapital (neto dobit (gubitak)/kapital) imaju trend pada, a pad je naročito izražen u 2017.g. Pad je ekstreman. U odnosu  na prethodnu godinu ukupni prihodi i obrtna sredstva su smanjeni za 25% i 28% respektivno  (2017/2016.), a  u  odnosu na 2005.  g. pad je 45% i 36%  respektivno. Povrat na kapital je u 2017.g. -6,5% , a gubitak od  2,2 mil. KM je najnegativniji poslovni rezultat od 2005. g. Jedini pokazatelj  sa  rastućim i pozitivnim trendom je  opšti racio likvidnosti (odnos obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza). Doktrinarno, ako ovaj racio prelazi 2 preduzeće je likvidno, a u Vitaminci on je 2,58 (2017.g.), ali to  je slaba utjeha za preuzeće  koje ima strahovitih  problema sa prodajom svojih proizvoda, ili stručno rečeno sa prodajnim potencijalom.

UKC Banjaluka po  bilansnim podacima iz 2013.g (stari,  ali jedino raspoloživi podaci) je  u vrlo depresivnom finansijskom položaju.  Obaveze su  179  mil.  KM (55 % pasive), prihodi 99 mil. KM,  a rashodi  124 mil. KM,  a moja je  pretpostavka  da u 2017. g. glavni bilansni podaci vodeće  zdravstvene ustanove u Srpskoj nisu  značajno bolji od onih u 2013. g.

Javni dug ima trend rasta i u 2017. g. je dostigao 4,96 milijardi KM, a pokrivenost uvoza sa izvozom u Srpskoj, iako ima trend  rasta, je  i  dalje niska 71%.

Kako istovremeno pomoći  Vitaminci, UKC, javnom dugu i spoljnotrgovinskom saldu i da li  je uopšte ovakav rasplet u kojem svi  dobijaju moguć? Kako  intervenisati u  ekonomskom  sistemu Srpske, sa ciljem da se on popravi?

Javni  dug raste,  a  jedan njegov dio se  koristi za finansiranje plata državnih službenika zaposlenih u organima uprave Republike Srpske.  Oni slobodno raspolažu  svojim primanjima iako je njihova  protivstavka, direktno ili indirektno,  rast javnog duga. Državni službenici  povećavaju tražnju za uvoznim proizvodima. Država tj.  entitet mora mjenjati nešto za nešto, a ne nešto za ništa, u smislu  potrošnje koja se finansira iz  primanja državnih  službenika. Jedan dio svoje plate državni službenici moraju potrošiti na proizvode domaće prehrambene  industrije.  Vitaminika će zauzvrat dati diskont na svoje proizvode,  a frakciju neto plate za  ove  namjene  će dogovoriti vlada  i sindikat.

Prije ili kasnije jedan značajan dio obaveza  UKC, najmanje 100 mil. KM (oko 1% BDP) će biti pretvoreno u javni  dug.  Za tu uslugu vlade, UKC  će obezbijediti  protivuslugu, ući će u poslovni odnos sa prehrambenom industrijom po istom modelu kao i entititetski organi uprave (to će biti jedna od protivusluga).

Spoljnotrgovinski deficit će kao posljedica smanjenja tražnje za uvoznim proizvodima biti smanjen, a čak i eventualni rast javnog duga će imati djelimično opravdanje – raste  tražnje za proizvodima domaće industrije, a raste i  proizvodnja dobavljača Vitaminke. Pod uslovom da je sve ostalo jednako,  dolazi do smanjenja javnog duga u odnosu na bruto domaći proizvod, jer se smanjuje  uvoz koji je odbitna stavka od BDP, što vodi ka rastu BDP i smanjenju  količnika javnog duga i BDP.

Zbog rasta prodajnog potencijala usljed državnog intervencionizma Vitaminka će  biti  obavezna da poveća učešće domaćih dobavljača u strukturi nabavki.

Opisani poslovni model  se može  primjeniti  na nekoliko prehrambenih preduzeća, a i ona moraju svojim primjerom podržati  ovaj model – jedan dio plate moraju isplaćivati u robama.

Da li ovaj model kompatibilan  sa tržišnom privredom? Susrećemo li se sa elementima  tržišne diskriminacije? Velika Britanija je majka tržišne  privrede, a SAD su pater familias ovovremene tržišne  ekonomije. Kupuju li Britanci i Amerikanci naoružanje od Kine i Rusije, ili pak njihova ministarstva odbrane narudžbe šalju domaćim industrijskim preduzećima iz ove branše?

Vlada Republike Srpske  upravlja imovinom Republike Srpske i ima vlasnički interes u Vitaminci. Dva entitetska fonda su u posjedu 10% akcija Vitaminke. UKC je zdravstvena  ustanova od državnog značaja. Javni  dug mora biti održiv, a smanjenje spoljnotrovinskog deficita je prioritet svake  racionalne ekonomske politike.

Treba pokušati.

Dragan S. Jović*

*Izneseni stavovi, ideje, zaključci, preporuke, analize i mišljenja pripadaju autoru i ne predstavljaju na bilo koji način stavove, ideje, zaključke, preporuke, analize i mišljenja ustanove  u kojoj autor radi.

error