Sjećanje na Braću Liman

Od 2008. godine bankarska zajednica i ekonomisti se svakog septembra prisjećaju  bankrota investicione banke Lehman Brothers (LB),  bankrota koji je  bio uvod u globalnu finansijsku krizu. LB je bila  američka banka, a njeni osnivači bijahu starinom iz Bavarske.

Do 2008. g.  pa i  u samoj 2008.g. kreditni rast je dvocifren, jer  se Bosna  “odlučila” da kupi rast životnog standarda ne kroz rast  produktivnosti i smanjenje stope  nezaposlenosti već kroz potrošnju na kredit.  Nije Bosna bila jedina zemlja koja je usvojila takav model ekonomskog rasta i razvoja, bio je to  trend  u  velikom djelu tranzicione  Evrope toga  vremena.

Iako je  u BiH malo ko očekivao da će se potres na onoj strani Atlantika brzo preseliti na Balkan on je munjevito stigao u Bosnu – bh kreditno tržište je reagovalo skoro momentalno.

Drama LB postaje vidljiva  u junu 2008. g. kada je objavljen gubitak od 2,8 mlrd. USD,  a kulminira u septembru kada je podnesen zahtjev  za  bankrot. BH bankarski sektor djeluje nevjerovatno sinhronizovano  sa onim što se dešava preko Atlantika. Odmah u  julu 2008. g. mjesečna  stopa kreditnog rasta (m/m-1) pada ispod 2% i u rasponu između 2% i 1%  se održava  do  kraja  oktobra. U novembru je kreditni rast prvi put  ispod 1% (0,3%), a u narednih 14 mjeseci (12/2008-01/2010) krediti stalno opadaju na mjesečnom nivou.

U 2009. g. BiH je doživjela kreditni slom (eng. credit crunch) mada taj pojam niko nikada nije javno  spomenuo. Ova lekcija u BiH nije savladana, o njoj se nije polemisalo.  Kreditni rast  je sa 23% (2008/2007) pao na -3,2% (2009/2008), a veličina pada od  26,2 procentnih poena pokazuje svu dubinu kreditne krize kroz  koju je prošao i bh privredni i bankarski sektor. Banke su iznenada prestale da obezbjeđuju nove kredite bh privredi i  stanovništvu. Kreditni rast  je postao negativan i ne samo da je obustavljeno finansiranje proširene reprodukcije, već je  djelimično onemogućeno kratkoročno  refinansiranje privrede.

Veza između novog svijeta (SAD) i BiH  je uspostavljena preko bh  banaka koje su u  vlasništvu evropskih bankarskih grupacija. BH  banke misle globalno, a djeluju lokalno. Reakcija bh  bankarskog sektora na potres u  američkom finansijskom sistemu  je bila promptna, jer se on prenio i na bankarski sistem zone eura. BH banke su odlučile da obustave izdašno kreditiranje domaće ekonomije i da započnu  proces  povlačenja novca i kapitala iz BiH (ova tema će biti šire obrađena u drugom postu).  Do 2016. g. kreditni rast je uglavnom ispod 5% (u 2011.g. 5,4%),  dok se  u zadnje  dvije godine  primjećuje viši nivo  kreditne aktivnosti banaka  (rast  od oko 7% godišnje). U  2008. g. krediti su bili 5 puta  veći  u odnosu na 1999.g., a u  2018.g. 7 puta. BiH  je prebrodila kreditni slom iz 2009.g.

Koji bi mogli biti zaključci analize kreditnog rasta i kratkog povratka u prošlost, da li  postoje  neke poruke i  preporuke za budućnost i da li bliska  prošlost nagovještava dio ekonomske budućnosti?

Prvo, BiH  iako nije dio političke Evrope, ne samo da je integrisana u  evropsko bankarsko-finansijsko tržište, već je preko svojih  banaka indirektno povezana sa američkim finansijskim tržištem. Rast kredita do 2008.g.  bio je ekstreman. Za  neumjerenost je plaćena cijena u obliku kreditnog sloma u 2009.g. i potonjeg anemičnog kreditnog rasta. Regulator i kontrola banaka  moraju u budućnosti  biti  mnogo oprezniji, konzervativniji i odlučniji,  posebno kad se susretnu sa velikim neravnotežama u bankarskom sektoru.  Dalje, bh  banke su poslovni subjekti i bh vlade  od  njih ne mogu  očekivati da  vode računa o posljedicama svojih poslovnih odluka na bh ekonomski rast i razvoj.  Primarni cilj banaka je profit, a briga za opšti interes je smještena u bankarsku regulaciju i bankarsku superviziju, uprkos tome što su bh banke ispoljile ogromnu društvenu odgovornost (npr. Bečka inicijativa).  BiH mora razvijati sopstvene antikrizne i anticiklične mehanizme imajući na umu da ne  može  računati na podršku Evropske centralne banke, a niti na kredite domaće emisione banke.

I na kraju, krediti  su u BiH rasli po dvocifrenim stopama osam  godina (2001-2008.g.), potom je  uslijedio kreditni slom (2009.g.), a nakon toga  devetogodišnji kreditni rast po jednocifrenim stopama (2010-2018).

Ekonomski i kreditni ciklusi su zakonitost u razvoju  ekonomskog i  kreditnog sistema svake zemlje.  Ovo  treba  imati na umu u vremenu kada vodeće svjetske centralne banke ili podižu, ili najavljuju podizanje,  kamatnih  stopa, a vodeći ekonomski časopisi podsjećaju  da nakon svakog perioda privrednog rasta dolazi ili recesija ili kriza.

Dragan S. Jović*

*Izneseni stavovi, ideje, zaključci, preporuke, analize i mišljenja pripadaju autoru i ne predstavljaju na bilo koji način stavove, ideje, zaključke, preporuke, analize i mišljenja ustanove  u kojoj autor radi.

 

 

 

 

 

 

 

error