Bura u čaši vode

Davno je rečeno, a i dokazano, da je jedino u novinarstvu loša vijest dobra vijest, jer loša vijest prodaje novine. Zašto prosiječnog čovijeka više privlači loša nego dobra vijest, to bi trebali znati  psiholozi. Čitaj dalje

Zamka za medvjeda (drugi dio)

Наставак претходног поста …

И тада Руске власти предузимају изнуђен хазардерски потез – пуштају рубљу да слободно депресира, прилагођавајући се новим односима понуде и тражње на девизном тржишту. Вриједност рубље брзо пада на преко 80 новчаних јединица за 1 $ иако тај паритет  од 2000. године никада није пробио границу од 37 рубаља за 1$, а током највећег дијала тог 15-годишњег периода износио је и испод 30 рубаља за 1$. Čitaj dalje

Zamka za medvjeda (prvi dio)

Мада волим руски народ, a посебно његову књижевност и монуманталност архитектуре, не спадам у оне који глорификују савремену Русију и њено руководство. Немам ни неку посебну аверзија, већ само ауторитативни режими нису мој идеал бивствовања, те генерално сматрам да су такви режими неспојиви са дугорочно одрживим економским растом, будући да онемогућавају оптималну алокацију ресурса. Čitaj dalje

BDP analiza: I veličina je važna … (treći dio)

Nastavak prethodnog posta …

Analiza se može dalje dograditi sa uzimanjem u obzir pariteta kupovne moći (PPP), (koji je za neke grupe roba i usluga ima smisla , ali za veliki broj su minorne razlike u cijenama – osnovni prehrambeni proizvodi, automobili, IT oprema itd.). Čitaj dalje

BDP analiza: I veličina je važna … (drugi dio)

Nastavak prethodnog posta …

Međutim, pokazatelji o međugodišnjem rastu vrlo malo govore o veličini ekonomije i njenom relativnom zaostajanju u odnosu na druge ekonomije. Za tu perspektivu je neophodnu uporediti apsolutne veličine (nivoe BDPa), koje odslikavaju različite nivo razvijenosti i upitati se da li postoji proces konvergencije. Čitaj dalje

BDP analiza: I veličina je važna … (prvi dio)

Većina ekonomskih diskusija i komparacija počinje (a previše često završava) sa osvrtom na stope rasta realnog BDP.  Ove stope rasta nesumnjivo daju relativno jednostavan uvid u generalna ekonomska kretanja (i konjunkturu), te mogu poslužiti za ocjenu makroekonomskog učinka i laku, direktnu uporedbu sa drugim ekonomijama. Međutim, često previđamo da je taj uvid vrlo varljiv i površan, a ponekada čak navodi na pogrešne zaključke i proizvodi lažni utisak o (ne)uspješnosti ekonomskih politika. Čitaj Dalje

Uvod u postove o bosanskohercegovačkom bruto domaćem proizvodu

Bruto domaći proizvod je najvažniji makroekonomski agregat. Preko njegove ukupne vrijednosti, stope rasta, vrijednosti po glavi stanovnika se mjeri  uspješnost jednog ekonomskog sistema, u odnosu na ostale ekonomske sisteme.

Članak  će biti objavljen u četiri  dijela, u razmacima od po tri dana. Da bi se ova tema koja je od velikog značaja za našu ekonomiju urezala u pamćenje čitalaca i naše  javnosti svaki dio će sadržavati jedan grafikon  i pripadajući dio teksta.  Za čitaoce koji su nestrpljivi i žele  odmah da pročitaju cijeli članak odmah smo obezbijedili  punu verziju članka.

Nemoguć ali poučan scenario – vrednovanje akcija Telekoma Srpske a.d. Banja Luka

Sama po sebi odnos tržišne cijene akcije i  njene knjigovodstvene vrijednosti tj. PB (eng. price to book value)  ne mora značiti ništa,  ali ipak može  značiti mnogo toga. Čitaj dalje

Vrednovanje akcija Telekoma Republike Srpske – price to book value

Postoje razne tehnike za donošenje odluke o kupovini ili prodaji akcija. Jedna velika grupa tehnika se označava kao vrednovanje akcija (eng. stock valuation). Unutar ove grupe tehnika opet postoje različite grupe racia/količnika koji na vrlo jednostavan način daju preliminaran odgovor na vrlo složeno pitanje da li je neka akcija precijenjena ili podcijenjena, odnosno da li neku akciju treba  prodati ili kupiti. Čitaj dalje

Koji oblik štednje odabrati II ?

Nastavak prethodnog  posta …

Kada govorimo o životnom osiguranju u Republici Srpskoj možemo konstatovati da je ono u fazi razvoja, pri čemu je primjetan ubrzan rast naplaćene premije (vidjeti grafikon). Ono je još uvijek nedovoljno razvijeno, s obzirom da je učešće životnog osiguranja 10% u ukupnom osiguranju (životnom i neživotnom), dok se to učešće u razvijenim zemljama kreće oko 60%. Čitaj dalje

Koji oblik štednje odabrati I ?

Konačna odluka zavisi od potreba i mogućnosti pojedinca koji štedi. Ako može štedi na kratak rok najpogodniji oblik je bankarska štednja. Ukoliko štedi dugoročno i ima ugovorenu bruto platu najprofitabilnije je ulagati u EPF. U slučaju dugoročne štednje bez poreskih olakšica, prednost ima životno osiguranje jer ono može biti kombinovano i sa pokrivanjem zdravstvenih rizika. Čitaj dalje

Uvod u postove o različitim oblicima štednje

Danas (2.12.2018.g.) i sutra (3.12.2018.) će  biti objavljen članak o razlikama između štednje u banci, štednje u formi životnog osiguranja i štednje u dobrovoljnim penzionim fondovima.  Članak  će biti objavljen u dva dijela. Za čitaoce koji su nestrpljivi i žele  odmah da pročitaju cijeli članak obezbijedili  smo odmah punu verziju članka.  

Kamatna stopa na štednju

Banke veliki dio investicione aktivnosti privrede finansiraju iz  domaće štednje. Bez investicija nema dugoročno održivog  privrednog razvoja, šta znači  da je štednja jedan od ključnih generator razvoja ekonomije. Skupa  štednja, skupe investicije, usporen razvoj. Ovo je makroekonomska dimenzija kamatne stope na štednju. Čitaj dalje