Да ли „сузбијати“ раст ненамјенских готовинских кредита грађанима, први дио?

У укупном кредитном портфолиу банака у Босни и Херцеговини (БиХ), посматрано према секторској структури, најзначајније учешће имају кредити одобрени грађанима. Према подацима са 30.9.2018. године у банкама са сједиштем у Републици Српској (РС) учешће кредита одобрених грађанима у укупним кредитима износи 45% (2,3 млд КМ), док је тај проценат у банкама са сједиштем у Федерацији БиХ (ФБиХ) 48% (6,8 млд КМ). Најзначајнији дио кредита одобрених грађанима (81% у банкама са сједиштем у ФБиХ и 69% у банкама са сједиштем у РС) се односи на кредите за општу потрошњу и то већим дијелом на ненамјенске готовинске кредите. Кредити за општу потрошњу, посматрано кроз вишегодишње периоде, се повећавају и са 30.9.2018. године они у укупним банкарским кредитима учествују са 40% у банкама са сједиштем у ФБиХ, односно са 31% у банкама са сједиштем у РС.

У овој анализи ћемо пратити промјену структуре укупних кредита одобрених грађанима кроз вишегодишње периоде у банкарским секторима у РС, ФБиХ, Србији и Хрватској. Извршићемо подјелу кредита одобрених грађанима на двије групе и то на кредите за општу потрошњу и стамбене кредите. Кредити за обављање дјелатности у БиХ чине мали проценат у укупним кредитима грађана (око 2%) због чега ћемо их занемарити. Додатан разлог занемаривања је и чињеница да је различита класификација предузетника у три посматране државе због чега се укључивањем ових кредита у анализу „замагљује“ слика стварне структуре кредита одобрених грађанима. За праћење промјена у нивоу одобрених кредита користићемо стање кредита грађана на одређени датум. Да би се пратиле стварне промјене у висини новоодобрених кредита било би добро располагати подацима о новоодобреним кредитима за одређени период и поредити их са одобреним кредитима из претходних периода. Ово из разлога што стање кредита на одређени датум може да одражава и промјене у нивоу кредита које нису повезане са пласманом или реалним повратом кредита (нпр. откуп или продаја постојећег кредитног портфолиа од других, односно другим институцијама унутар или ван банкарског сектора). Ипак, у недостатку ових података, ми ћемо се ослонити на стање кредита на одређени датум у очекивању да овакви послови, и ако их има у банкарским секторима у посматраним државама, нису значајни у случају кредита грађанима.

Из графикона се уочава да у посматраним банкарским секторима највеће учешће кредита за општу потрошњу у укупним кредитима грађана је у банкама са сједиштем у ФБиХ (83%), док је најмање учешће у банкама у Србији и Хрватској (58%). У банкама са сједиштем у РС удио кредита за општу потрошњу у укупним кредитима грађана износи 74%. Истовремено је примјетно да у свим банкарским секторима учешће кредита за општу потрошњу у укупним кредитима грађана има вишегодишњи тренд раста, при чему се тај раст у Србији и Хрватској благо наставља и у посљедњој посматраној години, док се у банкама из БиХ задржава на досегнутом проценту. Свакако је позитивна чињеница задржавање удјела кредита за општу потрошњу у укупним кредитима грађана на истом нивоу у посљедњој посматраној години у БХ банкама, али у поређењу са банкама из Србије и Хрватске тај удио је и даље у високом проценту.

* аутор је извршио прилагођавање структуре кредита подјели која је присутна у извјештавању банака у БиХ (видјети информације о пословању банкарског сектора РС и ФБиХ). Тако су у кредите за општу потрошњу у банкама у Србији укључени кредити по трансакционим рачунима, готовински кредити, потрошачки кредити и остали кредити који укључују револвинг и кеш кредите и платне картице. Што се тиче стамбених кредита они су јасно одвојени (www.nbs.rs/internet/latinica/80/index.html). У кредите за општу потрошњу за банке у Хрватској укључујемо готовинске ненамјенске кредите, прекорачења по трансакцијским рачунима, кредите по кредитним картицама, кредите за куповину аутомобила, те остале кредите становништву (https://www.hnb.hr/statistika/statisticki-podaci/financijski-sektor/druge-monetarne-financijske-institucije/kreditne-institucije/pokazatelji-poslovanja-kreditnih-institucija).

Треба нагласити да се највећи дио кредита за општу потрошњу односи на готовинске ненамјенске кредите и то у банкама са сједиштем у РС тај проценат износи 88%, у Србији 77%, те у Хрватској 70% (Информација о субјектима банкарског система ФБиХ не садржи податке о структури кредита за општу потрошњу за банке са сједиштем у ФБиХ, али с обзиром на сличност са тржиштем у РС очекујемо да је тај проценат сличан проценту као и код банака са сједиштем у РС).

мр Горана Крунић *

* У овом тексту садржани су само лични ставови и мишљења аутора у односу на предмет анализе и не представљају званичне ставове и мишљења институције у којој је аутор запослен

error