Jedna mala razlika između ECB i FED-a

I Evropska centralna banka (ECB) kao i  Centralna banka  SAD (FED) su vodile nekonvencionalnu tj. neuobičajenu monetarnu politiku. Nekonvencionalnost monetarne politike se ogleda u vrlo niskim referentnim kamatnim stopama koje su ili bile 0%  (FED) ili  su još uvijek 0% (ECB).

Drugi, značajniji, ogranak nekonvencionalnosti monetarnih politika je bio masovno i redovno davanje  kredita  u čemu obični građani i puk vide “bjesomučno štampanje novca”, a ekonomisti i bankari primarnu emisiju ili stvaranje primarnog/baznog novca.

I jedni i drugi su u pravu.

Kada  Centralna banka BiH emituje novac/”štampa novac”  ona mora imati podlogu u stranim žiralnim  (devize) ili efektivnim (valuta) sredstvima plaćanja. Da bi CBBiH emitovala/prodala konvertibilnu  marku ona mora kupiti devizu/valutu. Ni ECB  ni FED nemaju tu vrstu obaveze, koja ograničava monetarnu politiku.

Ako CBBiH drži  rezerve  u devizama tj. evrima, a evre emituje  ECB bez pokrića u nekoj drugoj valuti, da li to znači da konvertibilna marka na koncu ipak nema realno/stvarno pokriće? Bilans ECB (vidjeti grafikon) kaže da je  odgovor na ovo pitanje NE.

Kada se kaže “realno pokriće” u slučaju CBBiH realno znači deviza/valuta, a  u  slučaju ECB “realno pokriće” se odnosi na zlato. Pokriće konvertibilne marke (primarnog novca) je pretežno žiralni/elektronski strani novac,  koji se ne može opipati i koji predstavlja brojku sa nekoliko nula upisanih na nekom stranom računu (depozit), ili jednostavno neko strano potraživanje (strane obveznice, trezorski zapisi …). U aktivi CBBiH naspram emitovanog novca stoje pretežno devizne rezerve u evrima.

Zlato je stvarno, ono je materijalna imovina, može se  opipati, ima tri dimenzije. U ECB  pored potraživanja u evrima kao “(ne) realnom pokriću” za emitovane evre, postoji i  pravo realno pokriće  i to u zlato.

Međutim, to nije razlika samo između ECB i FED-a, već i između FED-a i CBBiH (vidjeti grafikon).U periodu 2003-2008.  prosiječno  učešće zlata u aktivi ECB je 13,44%, u aktivi FED-a 0,65%, a kod CBBiH  1,22%.

Zašto ECB  više “voli”  zlato nego FED?  Zašto ECB želi da jedan, ne tako mali, dio emitovanih eura ima stvarnu podlogu, tj. podlogu u zlatu? Zato što je ECB  pod jakim, pozitivnim, uticajem njemačke ekonomske misli, a u kolektivnoj svijest čak i običnog njemačkog čovjeka živi sjećanje na veliku inflaciju (hiperinflaciju) iz 1923., za vrijeme Vajmarske republike.

Pored ogromnih ratnih šteta  koje je  tadašnja  Njemačka morala plaćati  pobjednicima I s.r., uzrok velike vajmarske inflacije je bilo i štampanje/emisija novca bez stvarnog  pokrića.

Do 2015. godine kada počinje  masovna i redovna kreditna aktivnost ECB, udjel zlata u imovini ECB je u svim godinama osim jedne  (2008) iznad 13%.  CBBiH počinje ulagati u zlato 2008. g. , a od te godine FED ima još niži udjel zlata u  aktivi.

Ako se izuzme skromno ulaganje CBBiH u zlato, postavlja se pitanje kakvu vezu  ova zlatna investiciona priča o ECB uopšte  ima sa bh ekonomijom?

Jedan dio naše javnosti se zbog ogromne emisije evra  od strane ECB zabrinuo za  sudbinu samog evra. Počeo je postavljati pitanja o budućnosti evra, a samim tim i konvertibilne marke.  U neznanju o zlatnoj podlozi u ECB oči su bile široke.  BiH je dio svoje monetarne sudbine vezala za emisionu banku koja jednim djelom funkcioniše na principu stvarnog/zlatnog pokrića emitovanog  novca (a i sama CBBiH je kupovala zlato).

Strah uvijek nastaje u susretu  sa neizvjesnim i  nepoznatim. Pošto više nije nepoznato  da jedan dio evra ima podlogu  u zlatu, motiv  za ovu vrstu straha o sudbini evra nije više  objektivan.

Mala razlika između ECB i FED-a predstavlja veliku i pozitivnu razliku za CBBiH i BiH.

Dragan S. Jović*

*Izneseni stavovi, ideje, zaključci, preporuke, analize i mišljenja pripadaju autoru i ne predstavljaju na bilo koji način stavove, ideje, zaključke, preporuke, analize i mišljenja ustanove  u kojoj autor radi. Analize finansijskog/bankarskog tržišta i/ili pojedinačnih hartija od vrijednosti (akcija, trezorskih zapisa, obveznica) nisu prijedlog za kupovinu ili prodaju hartija od vrijednosti. Analize ove vrste su  lični stavovi autora, a ne bilo kakva vrsta investicionog savjeta.

 

 

 

error