Jedanaesta recesija i jedanaesta petoljetka

Koje ekonomske informacije  iz svijetske ekonomije će  biti  predstavljene javnom mnjenju  jedne  zemlje  pretežno zavisi  od geografskog  položaj te iste zemlje. BiH pretežno ne trguje sa Zimbabveom, radnici iz  BiH pretežno ne idu da rade na Haiti, strani  investitori u BiH nisu većinom iz Južnoafričke Republike.  Kako je BiH evropska zemlja i naše interesovanja su uglavnom vezana za evropske ekonomije i posredno za američku. Naša evrocentričnost je  zapravo amerikocentričnost, jer  je u velikom dijelu  Evrope uticaj SAD vrlo jak i star, sa razlogom…  seže od Maršalovog plana (1948. g.)

U BiH se skoro momentalno saznalo za krizu drugorazrednih kredita  (2007.g.)  koje će kasnije biti označena kao godina početka jedanaeste poslijeratne američke recesije. SAD, kao novi kontinet, nema bogatu istoriju balkanskog  tipa,  ali sadržaj njene ekonomske istorije je  jedinstven. Amerikanci vole da pojave imenuju u skladu sa njihovim  sadržajem, da bi ih  urezali u svoji mladu istoriju  i građansku svijest, pa je recesija sa početkom u 2007. g. i krajem u 2009. g.  nazvana Velika Recesija.  Pad američkog realnog BDP je  u 2009. godini  bio -2,78% (2009/2008.), a stopa nezaposlenosti se sa  5% (decembar 2007.) povećala na 9,9% (decembar 2009.).  U drugoj godini Velike recesije (2008.) bankrotirala je jedna velika američka investiciona banka (o čemu  sam pisao), jer nevolje kada dolaze, uvijek dolaze u društvu, nikada  same. A kriza je u preko Atlantika  doputovala u Evropu  2009. godine  (vidjeti grafikana), bila je značajno jača nego u zemlji porijekla, a potvrdila je staru kolokvijalno-ekonomsku krilaticu: “Kada se Amerika prehladi, Evropa dobije upalu pluća”.

Te godine samo dvije evropske zemlje (Poljska i Albanija) nisu prošle kroz ono što se stručno zove  ekonomska kontrakcija, a žargonski pad proizvodnje.  Ta godina je  dovela u pitanje i podvrgla  kritici do nebesa hvaljeni  ekonomski model baltičkih zemalja (Litvanija, Estonija i Latvija).  Baltički tigrovi su postali zmajevi  od papira, sa “fantastičnim” padom  BDP-a koji  se kretao od 14,4% u Latviji do 14,8% u Litvaniji. Estonija je bila između ovih krajnosti, njena ekonomija se realno smanjila za 14,7% (2009/2008.).

Potonuo je i ekonomski brod Slovenija (-7,8%), članice zone evra, kao i sadašnje član EU,  Hrvatska (-7,3%).  Prosiječno smanjenje ekonomija zemalja EU i zone evra je bilo skoro identično (-4,5%  ili -4,3%), a  kontrakcija Njemačke ekonomije je bila još  veća (-5,6%).  BiH (-3%) i Bugarska (-3,6%), zemlje sa ograničenim monetarnim  suverenitetom (i Nacionalna banka Bugarske ne može davati kredite) su prošle slično,  ali mnogo bolje nego prosječna zemlja EU.

Zajednički  imenitelj ekonomskih politika svih evropskih zemalja je beskrajna posvećenost tržišnoj  privredi i formalno odbacivanje planske ekonomije.

I  dok su SAD prolazile kroz jedanaestu po redu recesiju, a Evropa u nastajanju (nov naziv za zemlje koje su nekada bile u tranziciji) kao i cijela  EU preispitivala  svoje ekonomske modele i prilagođavala svoju ekonomsku politiku recesiji, na Dalekom  Istoku  Kina je prolazila kroz četvrtu godinu svoga  jedanaestog petogodišnjeg plana (2006-2010) tj.  kroz jedanaestu petoljetku.

Ovu  činjenicu da  Kina,  po uzoru na nekada  Sovjetski Savez,  planira svoj društveno-ekonomski razvoj i dalje kroz petoljetke, kao  u vrijeme  Mao Ce Tunga  je u BiH, ali i EU velika nepoznanica ne samo za bh javno mnjenje,  već i za samu ekonomsku  struku i bh ekonomsku misao.

Kao za inat i  Evropi i SAD, Kina je  “slabo” planirala ovu jedanestu po redu petoljetku. Umjesto  da ostvari  projektovani  rast GDP od 7,5% godišnje, ona ga je  prebacila,  njena ekonomija je realno porasla za 9,4% (2009/2008.g.). Istovremeno zemlja koja je izmislila petogodišnje planove, Rusija, koja kao najveće zemlja ima najveća prirodna bogatstva na svijetu, doživjela je pad BDP-a od 7,8%. Iako  duboko integrisana u svjetsku privredu, kroz  isprepletene proizvodno-trgovačke veze, Kina se “otkačila” od poslovnog ciklusa zemalja Zapada i prevazišla glavne ciljeve jedanaeste petoljetke.

Ovaj tekst nije posvećen sadržaju niti jedanaeste niti bilo koje druge kineske petoljetke. Da bi se plan napravio bile su potrebno dvije godine i desetine  hiljada ispisanih  stranica, analiza, prijedloga, sinteza i zaključka, kao i mnogo koncenzusa i kompromisa i to sve u zemlji sa preko milijardu stanovnika.

Ovaj tekst želi da ukaže na činjenicu da tržišna privreda, ne isključuje pravljenje planova na nivou društveno-ekonomskog sistema, iako se ova pojava,  simbioza tržišta i plana, pomodno, konformistički i neanalitički,  apriori negira i isključuje iz ovovremenskih bh i evropskih analiza. Kina promeće svoje proizvode na  tržištu, kako unutrašnjem tako i ino. Prema ekonomskom rastu, državno planiranje pomaže kineskoj proizvodnji i trgovini.  Kinezi imaju berze, akcionarska društva, njihove  banke prodaju novac i kredite, njihova robna tržišta su obrazovana po uzoru na evropska. Što se tiče tržišnog dijela privrede, Kina se malo razlikuje od Zapada, ako se razlikuje. I na Zapadu postoje banke u javnoj  svojini (Njemačka, Francuska) kojima državna ekonomska politika određuje strategiju poslovanja (ciljeve i sredstva za ostvarivanje tih ciljeva). Na kraju krajeva, ako EU (tj. njeni vrhovni organi) donosi direktive,  kao pravne akte obavezujuće  za sve članice/države EU, ne podsjeća li to  barem po nazivu ako ne po sadržaju, na direktive koje je donosio SSSR tokom sprovođenja svojih petogodišnjih planova?

Siguran sam da apsolutno svi poslovni subjekti  u BiH imaju minimalno jednogodišnje planove poslovanje, a neki veći organizacioni sistemi i srednjoročne i dugoročne planove. Ono što sigurno nedostaje BiH jeste plan sveukupnog  društveno-ekonomskog razvoja.  Ne mora BiH ići do Kine da vidi i nauči kako se to radi. Ako bi sudili po  ekonomskim rezultatima Poljske i Albanije njihov odnos prema mješavini tržišta i plana je daleko povoljniji nego kod  ostalih evropskih zemalja. Iako nijedna zemlja EU nema petogodišnje planove  sve one, u manjoj ili većoj mjeri  planiraju sveukupni društveno- ekonomski razvoj. Čini li to i Bosna i Hercegovina?

U planiranju se uvijek može pogriješiti i griješi se. Ali, to nije razlog da država ne planira. Tokom druge kineske petoljetke (1958-1962., Veliki skok naprijed), pod rukovodstvom Mao Ce-Tunga pokrenuta je, ne samo sa evropskog, već i sadašnjeg kineskog svjetonazora jedna vrlo neobična kampanja. Cilj “Kampanje četiri  štetočine” je bio da se smanji populacija pacova, muva, komaraca i vrabaca, radi rasta proizvodnje hrane i smanjenja prenosnih bolesti. Ali, istrebljivanje vrabaca je poprimilo takve razmjere da su poremećaji u lancu ishrane  doveli do uvećanja insekata, koji su još većom žestinom (usljed  brojnosti) uništavali usjeve i  oborili  poljoprivrednu proizvodnju (što je prouzrokovalo i glad).

Ovo je  bizaran primjer  kako se u  planiranju  može pogriješiti.

Međutim, još veća  greška je ako se društveno-ekonomski razvoj ne planira.

Tržište i plan ne isključuju jedno drugo, oni se međusobno dopunjuju.

Amerikanci su pragmatična nacija.  Kad bi im neko garantovao  da će kroz petoljetke njihova ekonomija 10 godina rasti realno npr. 4% godišnje  oni bi petogodišnji plan prihvatili kao dio ekonomske politike, a njegovu ideološku poruku bi nekako relativizovali – u holivudskom maniru fabrike snova.

U pogledu američkog pragmatizma ne postoje dilema, a krajnje je vrijeme da se testira bosanskohercegovački ekonomski pragmatizam i odnos prema planu, tj. kreiranju budućnosti.

Američki guru teorije upravljanja, Pitar Draker, je smatrao da se budućnost najlakše predviđa ako se sistematski kreira.

Dragan S. Jović*

*Izneseni stavovi, ideje, zaključci, preporuke, analize i mišljenja pripadaju autoru i ne predstavljaju na bilo koji način stavove, ideje, zaključke, preporuke, analize i mišljenja ustanove  u kojoj autor radi. Analize finansijskog/bankarskog tržišta i/ili pojedinačnih hartija od vrijednosti (akcija, trezorskih zapisa, obveznica) nisu prijedlog za kupovinu ili prodaju hartija od vrijednosti. Analize ove vrste su  lični stavovi autora, a ne bilo kakva vrsta investicionog savjeta.

 

error