Nevaljala djeca zone evra i pacta sunt servanda

Treća  faza u razvoju EU je bila stvaranje Ekonomske i monetarne unije/EMU. Zemljama EU koje žele da usvoje evro  kao zajedničku valutu je propisano 5 uslova koje moraju ispuniti da bi se kvalifikovale za ulazak u monetarnu uniju. Ovi uslovi  tzv. uslovi konvergencije su ugovoreni i potpisani, a jedan od njih  je  da  javni dug ne smije preći više od 60%  BDP-a. Kriterij važi za zemlju koja se kandiduje za ulazak u monetarnu uniju, a  podrazumjeva se i za državu koja je već u monetarnoj uniji, tj. za onu zemlju koja već koristi evro kao jedino zakonsko sredstvo plaćanja.

Od ovoga ugovora je prošlo 27 godina (Mastriht,1992.) i iako je još uvijek na snazi on kao da se u djelu visine javnog duga ne primjenjuje na sve članove zone evra (vidjeti grafikon). Tri najveće ekonomije u zoni evra poslije Njemačke, Francuska, Italija i Španija imaju  javni dug (eng. general government gross debt) značajno  viši od ugovorenog, što znači da su prekršile jednu vrlo bitnu odredbu ugovora. Njihov dug je veći od posjeka   EU (80,8%), a  i od prosjeka zone evra (86,1%).  Više od polovine zemalja zone evra ne ispunjava ovaj kriterij tj. ne ispunjava svoju ugovornu obavezu. Prastari pravni  princip, pacta sunt servanda, u slobodnom prevodu “ugovori se moraju  poštovati” u zoni evra ne važi za desetak zemalja.

BiH se ne  mora  pridržavati ovoga  uslova jer  nije kandidat za  članstvo u zoni evra. Pa ipak BiH ima vrlo nizak javni dug koji je u 2017. godini bio 35,62% BDP-a (na grafikonu je procijena za Q4 2018.g.).

Ipak,  granica od 60% se  vrlo često  pominje kao granica koja se ni u BiH ne smije  preći. Dug BiH (koji predstavlja zbir entitetskih dugova, duga Brčko distrikta i dugova ustanova BiH ) se nikada nije približio granici od 60%, ali jeste ukupni dug Srpske. Tada se više zbog psihološko-političkih, a manje zbog ekonomskih razloga postavilo pitanje održivosti javnog duga Srpske, iako je granica od 60% “samo” jedan dio ugovora  koji većina članova  zone  evra ne poštuje mada je on na snazi i iako se on na njih  odnosi.

Na BiH  i njene entitete se ne odnosi ugovor iz Mastrihta. BiH nije ugovorna strana u  ovome ugovoru, pa ipak granica od 60% se u ekonomskim analizima direktno ili indirektno uvijek projektuje  na  BiH i njene  entitete.

I  neke zemlje koje imaju ili svoju centralnu banku (Češka, Rumunija), ili su članice zone evra, imaju nizak javni  dug poput BiH.

Pa ipak, da li bi se mogao odrediti neki zajednički razlog zbog  kojeg BiH, Bugarska i Estonija imaju nizak javni dug (žuti stupci na grafikonu)?

Bugarska ima novčani  odbor. I Estonija je nekada, kao danas BiH, imala novčani odbor. Centralna banka koja djeluje kao novčani odbor ne može davati kredite (domaćim pravnim licima) i to je slučaj sa BiH.  BiH  nije potpisala ugovor iz Mastrihta, ali  jeste donijela  zakon koji bh centralnoj banci  ne dozvoljava davanje kredita.  Slično je i u  Bugarskoj čija centralna banka može dati kredit samo u izuzetnim okolnostima. Estonija očigledno ima vrlo jako sjećanja na zabranu kreditiranja od strane  centralne banke.

Glavni  razlog zbog kojeg i BiH i Bugarska imaju nizak javni  dug je taj što ni BiH ni Bugarska ne mogu računati na kredit centralne banke, a njega ne mogu dobiti ni domaće komercijalne banke. Javni dug koji se ne može refinansirati, ili koji je previsok da bi bio održiv, u uslovima  odsustva kredita centralne banke predstavlja najveću pretnju održivosti fiksnog deviznog kursa. Zato ni Bugarska ni BiH ne žele visok javni dug.

Na Balkanu se pacta sunt servanda kao osnovni princip ugovornog prava direktno i/ili indirektno primjenjuje u pogledu veze između visine javnog duga i održivosti novčanog odbora.

Bez obzira na “nedosljednost” i “neprincipjelnost” najvećih  evropskih zemalja  BiH ne bi trebala takav model djelovanja koristiti kao opravdanje za vlastitu  neprincipjelnost.

BiH usljed činjenice da CBBiH ne može davati kredita mora poštovati  normu koja nije ugovornog karaktera, a  po kojoj je uslov održivosti novčanog  odbora (prije svega fiksnog deviznog  kursa) nizak javni dug.

Međutim, ako BiH želi da promjeni monetarni režim kroz uvođenje mogućnosti  kreditiranja  domaćih pravnih lica od strane CBBiH, onda se “ugovorna pravna norma” mjenja i BiH se po visini javnog duga može početi približavati Njemačkoj (61%) i granici postavljenoj u Mastrihtu (60%).

Ali, dok se ovo ne desi u BiH bi trebao važiti princip “pacta sunt servanda za novčani odbor” tj. održavanje niskog javnog duga.

Ovo važi pogotovo za Republiku Srpsku, jer ona ima značajno veći javni dug od Federacije Bosne i Hercegovine.

Dragan S. Jović*

*Izneseni stavovi, ideje, zaključci, preporuke, analize i mišljenja pripadaju autoru i ne predstavljaju na bilo koji način stavove, ideje, zaključke, preporuke, analize i mišljenja ustanove  u kojoj autor radi. Analize finansijskog/bankarskog tržišta i/ili pojedinačnih hartija od vrijednosti (akcija, trezorskih zapisa, obveznica) nisu prijedlog za kupovinu ili prodaju hartija od vrijednosti. Analize ove vrste su  lični stavovi autora, a ne bilo kakva vrsta investicionog savjeta.

 

 

 

error