Tranzicija&Prelaz

Imenica “tranzicija” se rjetko prevodi na srpski jezik jer se odomaćila. Upotreba stranih ili tuđih riječi je jedna, krajnje zanimljiva,  odlika vremena u  kojem živimo i  novogovora koji upotrebljavamo. U ekonomiji se pojmom tranzicija označava prelaz iz socijalizma u kapitalizam.

Jedna od etapa prelaza je članstvo u Evropskoj uniji, u koju su, iako nisu ispunjavale postavljene  ekonomske kriterije Bugarska i Rumunija primljene 2007. godine. U statistici rada zemalja kapitalizma plate/zarade (eng. wage and salaries) se označavaju kao troškovi rada (vidjeti grafikon),  jer su to sa aspekta kapitalističkog preduzeća oni to zaista i jesu. Za radnika plata je prihod, ali statistika tržišta rada plate/zarade posmatra iz ugla firme, a ne  radnika.

Bilo kako bilo, dinamika troškova rada ili plata, (kako je kome drago) su jedan od pokazatelja sa tržišta rada ili tržišta radne snage. Evropska statistika ih  prati u okviru indeksa troškova rada (eng. Labour Costs Index), a na osnovu ovoga indeksa se može izračunati stopa rasta plata po satu rada i na osnovu njih ustanoviti jedan od kriterija uspješnosti prelaza iz socijalizma u kapitalizam, sa aspekta radnika. Plate  se mogu posmatrati nominalno, ili realno (korigovane za inflaciju),  a u ovome slučaju se radi o nominalnim veličinama koje u sebi ne sadrže poreze i doprinose na plate/zarade.

Dakle, prema kriterijumu dinamike nominalnih plata po satu rada (bez poreza) rumunski i bugarski prelaz je izuzetno uspješan. Plate su u  odnosu na zadnji kvartal 2006.godine (zadnji kvartal u kojem Rumunija i Bugarska nisu bile članice EU) porasle za 316% (Rumunija)  odnosno za 227% (Bugarska). U šampionu prelaza, Češkoj, platu su porasle za 69%, a u nama bliskoj Sloveniji za 43%.

U prvu ligu, po rastu plata po satu rada, od zemalja stare Evrope, jedino spadaju  Norveška i Malta, a sve ostale zemlje (za koje Eurostat daje podatke od 2006.g.) su daleko ispod. U Njemačkoj su za 12 godina plate i zarade porasle za 33%, a u Portugalu za 9%.

U Rumuniji su nominalna plate po satu rada od Q4 2006 do Q1 2019 iz kvartala u kvartal u prosjeku rasle za 3%, a u Njemačkoj za 0,6% što je ogromna razlika, bez  obzira na takođe ogromnu  razliku u kvalitetu njemačke i rumunske statistike.

Iako je ovo samo jedna strana  priče o kvalitetu ili nekvalitetu prelaza iz socijalizma u kapitalizam, ona je i kao takva,  sužena i jednostrana, ipak poučna i  za BiH jer smo i mi na putu ka EU,  putu koji predstavlja nepređenu etapu u našoj tranziciji&prelazu iz socijalizma u kapitalizam.

Dragan S. Jović*

*Izneseni stavovi, ideje, zaključci, preporuke, analize i mišljenja pripadaju autoru i ne predstavljaju na bilo koji način stavove, ideje, zaključke, preporuke, analize i mišljenja ustanove  u kojoj autor radi. Analize finansijskog/bankarskog tržišta i/ili pojedinačnih hartija od vrijednosti (akcija, trezorskih zapisa, obveznica) nisu prijedlog za kupovinu ili prodaju hartija od vrijednosti. Analize ove vrste su  lični stavovi autora, a ne bilo kakva vrsta investicionog savjeta.

 

error