Reks

U junu 2018. godine, nakon punih 17 godina, Republika Srpska je smanjila zakonsku zateznu kamatnu stopu (ZZKS).  Ja sam javno od 2014.g. predlagao da se za novi nivo ZZKS odredi 12% (umjesto 18%). Otišao sam i korak dalje pa sam načinu određivanja promjenljive ZZKS posvetio jedan cijeli stručni članak.

Na primjer, izabere se jedna referentna kamatna stopa (koju određuje centralna banka) i uveća se za određenu fiksnu maržu što daje ZZKS. U recesiji centralna banka smanjuje referentnu kamatnu stopu (Reks) što smanjuje ZZKS, a kada ekonomija raste centralna  banka povećava Reks pa samim tim i ZZKS.

Sinonim za pojam Reks je pojam osnovna kamatna stopa (Oks).

U proteklih 17 godina kamatne stope su padale, a ZZKS u BiH je bila skoro stalno ista – izgubljena je veza između pada/rasta ZZKS i ekonomske aktivnosti (vidjeti grafikon).

Republika Srpska je 2018.g. prihvatila moj prjedlog i smanjila je ZZKS, ali ne na 12%, već na 11% (sa 18%), a ovih dana je najavljeno da će Federacija BiH uskoro smanjiti ZZKS sa 12% na 10%.

Smanjenje u Srpskoj i FBiH je značajno, ali  ZZKS je i dalje fiksna.

U FBiH se odustalo od promjenljive ZZKS jer Centralna banka BiH (CBBiH) posluje kao novčani odbor, ne daje kredite, pa nema ni referentnu kamatnu stopu – Reks?

Međutim, zaboravljeno je da CBBiH ima „nešto“ što se zove naknada na višak iznad obavezne rezerve (NAVIOR) i da ona trenutno iznosi -0,5%, isto kao i u zoni evra.

NAVIOR je de fakto kamatna stopa koja se naplaćuje/plaća na dio novčanih sredstava koje komercijalne banke drže kod CBBiH i trenutno je negativna.

NAVIOR je jedina bh referentna kamatna stopa/Reks koju određuje CBBiH i koja može poslužiti kao baza za promjenljivu bh ZZKS.

Ako FBiH želi da ZZKS bude 10%, onda se Reks uveća za 10,5% i tako se dobije trenutni željeni nivo ZZKS (-0,5%+10,5% = 10%).

Tako se obezbjeđuje da se sa budućom promjenom Reks-a (ali i bh bankarskih kamatnih stopa na koje Reks utiče!) mjenja i ZZKS i da se kamatno opterećenje bh građana/preduzeća koji ne izvršavaju svoje ugovorne obaveze smanjuje kada pada kiša (recesija) i povećava kada cvjetaju ruže (privredna ekspanzija)

To je elementarna ekonomska logika – kada je ekonomija u padu građani/preduzeća se preko ZZKS manje opteraćuju, a kada ekonomija raste, raste i imovina fizičkih i pravnih lica, pa ih možemo sa zateznom kamatom i više kazniti, ukoliko ne poštuju ugovorene poslovne obaveze.

Na opisani način se određuje ZZKS u Srbiji, Hrvatskoj, zoni evra i u EU.

Najviši predstavnici Bosne i Hercegovine traže da CBBiH počne davati kredite, pa bi možda kao znak dobre poslovne volje, prvo trebalo prepustiti CBBiH pravo da određuje jedan dio ZZKS, pravo koje imaju Narodna banka Hrvatske, Narodna banka Srbije, Evropska centralna banka i centralne banke zemalja EU koje nisu članice zone evra.

NAVIOR određuje Upravni odbor CBBiH, a njegova nacionalna struktura je mješovita, kao i nacionalna struktura Predsjedništva BiH koje imenuje UO CBBiH, što obezbjeđuje komunikaciju o visini NAVIOR između Vlade Republike Srpske i Vlade Federacije Bosne i Hercegovine sa jedne strane i CBBiH sa druge strane, pri čemu se mora poštovati nezavisnost CBBiH u donošenju odluka (čl. 3 Zakona o CBBiH).

Kada Srbija (odnosno Narodna banka Srbije/NBS) određuje ZZKS na potraživanja u bh valutu za bazu uzima referentnu kamatnu stopu Evropske centralne banke/ECB (jer NBS smatra da CBBiH nema Reks?), koja je trenutno 0%, uvećava je za 8% i tako se u Srbiji dobija ZZKS od 8% na potraživanja u bh valuti.

Da li je poslije 22 godine rada CBBiH došlo vrijeme da se evropska Reks zamjeni za bh Reks-om, ili možda ipak treba sačekati da prođe još koja decenija?

Odgovor je na Vladi Federacije BiH i Vladi Republike Srpske, kao i entitetskim skupštinama.

Dragan S. Jović*

*Izneseni stavovi, ideje, zaključci, preporuke, analize i mišljenja pripadaju autoru i ne predstavljaju na bilo koji način stavove, ideje, zaključke, preporuke, analize i mišljenja ustanove  u kojoj autor radi. Analize finansijskog/bankarskog tržišta i/ili pojedinačnih hartija od vrijednosti (akcija, trezorskih zapisa, obveznica) nisu prijedlog za kupovinu ili prodaju hartija od vrijednosti. Analize ove vrste su  lični stavovi autora, a ne bilo kakva vrsta investicionog savjeta.

 

error