Сјећаш ли се Швајцарске

Из дијела Предсједништва Босне и Херцеговине (г. Милорад Додик), почетком године је стигао приједлог да се лијечење бх економијe започне промјеном девизног курса, који је фиксиран у односу на  евро већ око 20 година.

Приједлог промјене девизног курса у себи садржи признање да је бх економија озбиљно болесна. Признање болести је први корак ка оздрављењу, јер је немогуће лијечити пацијента који одбија сарадњу тј. пориче болест. У бх случају болест је хронични/дуготрајни и изузетно високи спољнотрговински дефицит чија је једна од бабица (не једина!) управо фиксни девизни курс, а то поменути члан Предсједништва БиХ, за разлику од многих бх економиста, изгледа зна и разумије.

Шта је економски смисао приједлога за промјену девизног курса и како би он могао водити побољшању крвне слике бх економије?

Претпоставимо да имамо једног бх увозника и једног бх извозника који сваке године увезу/извезу робе у виједности од 1 милион евра и исту продају на домаћем/страном тржишту. При курсу од 1 ЕУР = 2 КМ (ради једноставности илустрације заокружио сам курс од 1 ЕУР = 1,95 КМ  на први цијели број) приход извозника је 2 милиона КМ.

Са друге стране да би увезао робу која кошта 1 милион ЕУР, бх увозник мора купити девизе у бх банци и зато платити 2 милиона КМ (без банкарске провизије).

Претпоставимо сада да бх скупштина (Парламентарна скупштина БиХ)  преко ноћи, по хитном поступку, промијени Закон о Централној банци БиХ (чл. 32 Закона) и да девизни курс није више 1:2 већ нпр. 1:4 (инфлацију као посљедицу девалвације у овоме тексту не анализирам).

Одмах сљедећег дана ујутру, чим Сунце сване, бх извозник за 1 милион евра извезене робе добија 100%  више домаће валуте умјесто 2 милиона КМ, 4 милиона КМ (када прода девизе бх банци), а увозник да би купио 1 милион ЕУР неопходних за увоз сада мора платити дупло више 4 милиона КМ умјесто 2 милиона КМ.

Помјерење девизног курса КМ, његово слабљење или  смањење вриједности које се стручно назива девалвација, преко овога једноставног механизма подстиче извоз, јер он постаје врло уносан (извозници постају богатији), а обесхрабрује увоз, јер он постаје скупљи.

То је управо оно што Кина „ради“ Америци.

Али  …

Ово је једноставан “лијек”, међутим постоји много још једноставнијих начин да се он оспори и одбаци (видјети графикон), а ја ћу се усмјерити на негативне промјене у обавезама и кредитима банака до којих доводи девалвација.

Од укупно 20,64 млрд. КМ кредита у банкарском сектору БиХ (11/2009.) 51% има девизну клаузулу, а то значи да се са промјеном девизног курса одмах мјењају/расту обавеза дужника (корисника кредита) за око 11 млрд. КМ (5,5 млрд ЕУР * 2 КМ).

При промјени девизног курса на 1:4 за почетни кредит од 100.000 КМ (50.000 ЕУР) дуг након девалвације је 200.000 КМ. Да ли би и један рационални корисник кредита  подржао девалвацију КМ, ако би знао да би његов дуг порастао за 100%?

Ово је промјена до које долази у активи/имовини банака (кредит је имовина банака). А шта се дешава са обавезама/пасивом банака?

И у пасиви бх банака такође проналазимо евре. Од 23,68 млрд. КМ депозита 40,6% је у еврима (или има девизну клаузулу у еврима), па би девалвација/смањење вриједности девизног курса КМ за 50% ((2/4-1)*100) = -50%) водила опет ка удвостручавању обавеза, али овог пута банака. Обавезе банака би се увећале за око 10 млрд. КМ (5 млрд. ЕУР * 2 КМ) и то у једној секунди!

Девалвација “сад и одмах” која се препоручује као лијек, би заправо довела до огромних неравнотежа у бх економији, по карактеру сличних онима које су се десиле корисницима кредита са девизном клаузулом у швајцарским францима, након што је ЦХФ нагло апресирао/ојачао (2015), у односу на  евро, па  самим тим и у односу на КМ који је везан за евро.

То је водило ка увећавању дуга у кредитима-швајцарцима, изражено у  КМ, јер курс конвертибилне марке је фиксан у односу на евро,  али не и у односу на остале валуте.

У Србији су неки од дужника по кредитима са девизном клаузулом у  швајцарским францима  извршили чак и саомоубиство, као и у Босни  и Херцеговини.

А у случају девалвације КМ у односу на ЕУР у моменту би де факто банкротирали; бх држава (нпр. усљед девизног дјела јавног дуга ентитета), њени ентитети, банке, привреде и грађани. Свако би енормно дуговао сваком и нико не би могао измиривати обавезе на вријеме – економски хаос у сваком погледу би трајао мјесецима.

Анализом посљедица потенцијалне девалвације смо дошли до једног од проблема бх економије или стручно казано до једне од највећих „макроекономских неравнотежа“.

Претежни дио бх грађана и привреде има примања у КМ и узима кредите у КМ, али са девизном клаузулом, те се ови КМ кредити у случају девалвације понашају као да су девизни кредити.

Са друге стране, 40% власника депозита и штедње у бх банкама је до ушију заљубљено у еурске депозите и одбија љубавну понуду конвертибилне марке.

Ова појава, девизна клаузула у кредитима и велики дио депозита у страној валути се стручно означава као еуризација. Исти проблем има чак и Русија, само што се то тамо зове доларизација, јер је долар руска резервна валута.

Србија, Албанија, Македонија … су одавно препознале овај проблем и имају формалне економске програме како да смање степен еуризације, тј. како да покушају очистити банкарске кредите и банкарске депозите од евра, барем дјелимично.

У стручним, банкарско-економским круговима, зна се да су бх банке високе еуризоване, али ни агенције за банкарство (које регулишу пословање банака) ни бх/ентитетске владе никада нису указале на проблем деуризације, нити су сачинили било какакв формални програм дееуризације.

Члан Предсједништва БиХ г. Милорад Додик који поставља питање оправданости постојећег нивоа фиксног девизног курса КМ није ни банкара ни економиста, али изгледа да има изузетно развијену економску логику и жељу да покрене бх економску политику из дводеценијске безидејности.

Ипак, економска логика, али и српска/албанска/македонска економска пракса, казују да би у БиХ на једно од првих мјеста економске политике требало поставити питање како дјелимично дееуризовати банкарске кредите и депозите?

У овоме тренутку приједлог да се девалвира КМ је једнак приједлогу да скоро сва бх правна и  физичка лица у  моменту девалвације де факто банкротирају.

У свим економским промјенама или помодно речено у економским реформама, битан је редосљед корака. Дееуризација је један од првих корака, уколико се жели започети са промјенама бх економског система.

Помисао о девалвацији „сад и одмах“ би можда требало избјегавати чак и у сновима, осим ако неко мисли да је скоро свеопшти и намјерни де факто банкрот државе/ентитета/грађана/привреде добра бх економска политика и да је ова врста економске катарзе потребна бх економском систему.

Међутим, постоје тренуци у економијама попут босанскохерцеговачке када је девалвација неизбијежна и присилна, иако боли до небеса.

То је показала Аргентина 2002.г., која је тада такође имала валутни одбор (ни централна банка Аргентине, као ни ЦББиХ, није могла давати кредите једно вријеме, а девизни курс је био фиксан) и која је била присиљена да девалвира песос.

Да се Буенос Аирес не би “преселио” на Врбас/Босну/Неретву бх економски систем треба брзо мијењати и покушати поправити што се може поправити, не губећи вријеме, јер је већ доста времена изгубљено.

БХ економија  је  већ двије деценије претежно препуштена стихији, умјесто планирању, регулацији и промишљеној економској политици. 

Драган С. Јовић*

*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.

 

error