Српско-хрватско-пољски

Током 2019. г. три висока или највиша суда у три различита правна подручја (Србија, Хрватска, Европска унија) су  донијели различите пресуде, али све три у корист корисника кредита са девизном калузулом у ЦХФ.

Прву одлуку је, у форми препоруке, донио Врховни касациони суд Србије (април 2019.г.) и по њој уколико нису постојали извори финансирања у  ЦХФ, а банка је дала кредит у ЦХФ,  одредба о  девизној клаузули је ништава.

Судска пракса у Србији поводом ЦХФ кредита се још увијек развија, јер су ти кредити некада чинили и до 20% укупних индексираних кредита, а потом су конвертовани у кредите у динарима или у кредите са девизном клаузулом у еврима, отплаћени или искњижњни и тако ишчезли из биланса (видјети графикон). 

Потом је и Врховни суд Хрватске (септембар 2019. г.) стао на страну корисника кредита индексираних у ЦХФ и између осталога потврдио одлуку нижег суда да су  правне норме о девизној клаузули у швајцарским францима (али и једностраној измјени каматне стопе) правно  ништаве, а банке би према процијенама требале вратити клијентима око 2 млрд. евра (око 4% БДП-а Хрватске).

Велики расплет се десио недавно 3.октобра 2019.г., прије тачно 3 мјесеца, када је Европски суд за људска права такође стао на страну корисника кредита са девизном клаузулом  у ЦХФ, а поводом не само спора пољског брачног пара Дзиубак са Raiffeisen Bank у предмету Ц-260-18. већ и права које су себи дали пољски судови да неправедне одредбе уговора који се тичу  разлике у девизном курсу замјењују општим одредбама пољског грађанског законика.

Чим је одлука објављена, исти дан су акције једне од највећих пољских банака пале за 2,8%, а до данас (27.12.2019) је  цијена акција умањена за  11,5%, јер власници акција продају робу за коју мисле да ће јој пасти цијена, што додатно обара њену цијену.

Процијене су да ће “трошкови” пољских банака због одлуке Ц-260-18 бити између 1,5 и 5 пута већи од прошлогодишњег укупног профита пољских банака, што у просјеку износи око 14 млрд. евра, или 2,8 % БДП-а Пољске.

Шта ове одлуке, поготово одлука Ц-260-18 Европског суда за људска права значе директно и индирекно за бх економију, бх банке, бх регулаторе, за девизну клаузулу у еврима и доносиоце економских одлука и да ли требају да нас пробуде из “девизне незаинтересованости”,  покушаћу да кажем  у форми мишљења у неколико тачака, како бих подстакао стручну расправу на ову тему, а  узимајући у обзир чињеницу да нисам  правник.

Прво, девизна клаузула у еврима коју уговорају бх банке није доведена директно у питање, али ако се у пресуди Врховног суда Хрватске наводи “да су тужене банке имале сазнања о извесној будућој промјени швајцарског франка према куни на штету потрошача и без обзира на то подстрекивале су их да ипак закључе уговоре”, онда би бх банке можда требале објаснити и сваком појединачном кориснику, али и бх јавности, зашто уговарају девизну клаузулу у еврима са корисницима кредита? Зашто је банкама битна девизна клаузула у еврима, ако је девизни курс КМ законом фиксиран у односу на евро?

Друго, на основу одлуке Врховног касационог суда Србије  ако извори и  пласмани банака нису у истој валути индексирање кредита у страној валути није у складу са законодавством Србије.

Треће, девизну клаузули правно ништавом у постојећим уговорима о кредиту може прогласити  само надлежни суд, никако законодавна власт, а поготове не ентитетске агенције за банкарство које у БиХ надзиру и контролишу пословање банака.

Четврто, бх ентитетске агенције за банкарство могу регулисати/забранити употребу девизне клаузуле  у еврима само у уговорима у кредитима који још увијек нису потписани тј.  у новим уговорима у кредиту, никако у онима који су већ одобрени и потписани. Банке би на ову врсту регулације (под претпоставком да се ништа друго не мијења) одговориле смањењем каматних стопа на девизне депозите/штедњу и повећањем каматних стопа на КМ штедњу како би одвратиле клијенте од девиза и повећали њихову склоност да штеде/депонују новчана средства у КМ. На овај начин би се извршило упаривање извора у КМ  и пласмана у КМ јер су кредити пласирани у КМ без девизне клаузуле, кредити у КМ у правом смислу те ријечи. Тако би  дошло до постепене, регулационо-тржишне, дееуризације имовине (кредита) и обавеза (депозита)  бх банака и дјелимичног чишћења евра из кредитно-депозитних послова.

Пето, да ли је могуће са позивом на заштиту потрошача нормативно забранити индексирање у еврима у потрошачким кредитима? Члан 52а Закона о заштити потрошача у БиХ дозвољава клаузулу/индексирање у еврима, а у осталим валутама забрањује.

Шесто, одлуке Европског суда за  људска права,  Врховног касационог суда Србије и Врховног суда Хрватске апсолутно никако не  треба а приори тумачити на начин да се исте могу у потпуности/или дјелимично примјенити и на односе банака и корисника кредита индексираних у ЦХФ у БиХ. Такво тумачење може дати само бх судска власт, чиме се развија домаћа судска пракса у односу на кредите индексиране у ЦХФ, јер је нпр. одлука Европског суда за људска права врло сложена и не тиче се само девизне клаузуле већ и каматне стопе на кредите и судске праксе пољских судова.

За доносиоце економско-регулатарних одлука, законодавну власт, извршну власт, агенције за банкарство је врло битно да знају, шта се може, а шта не може, које су опције на столу, а које нису, шта су дилеме, шта се дешава у непосредном окружењу и на Западу “за којим се вене сијеку” и на Истоку (Пољска, Србија), као и какве су потенцијалне економске и правне посљедице мијера регулације девизне клаузуле у еврима и које су евентуалне посљедице текуће пословне политике бх банака у односу на девизну клаузулу у еврима, а везано за хрватску правну праксу.

Пољаци су кроз историју увијек бранећи себе, бранили друге; 1939.г. је пољска коњица јуришала на њемачке тенкове,  у II с.р је подигнут устанак у само једном окупираном европском стоном граду (Варшави), у Гдањску осамдесете пољски синдикати су рекли не комунизму, а 2019.г. Пољаци су убиједили Европски суд за људска прва да су они, а не  банке и пољски судови  у праву. 

Пољаци су пред  Европским судом за људска права побиједили аустријску и европску Raiffeisen Bank, пољске судове и пољске банке.

Велику нацију чине мали људи, великога срца.

Драган С. Јовић*

*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.

error