Неоткривени коридор

Општепозната и прихваћена истина је да је службени девизни курс конвертибилне марке у односу на евро 1 ЕУР = 1.955830 БАМ (БАМ је међународна скраћеница за босанскохерцеговачку марку и користи се алтернативно умјесто скраћенице КМ). Дакле, може се рећи “да постоји један и јединствени, службени девизни курс ЕУР/БАМ (члан 32 Закона о ЦББиХ) за све врсте  трансакција и да не постоје други девизни курсеви ЕУР/БАМ на територији БиХ”, у  складу са мандатом ЦББиХ (чл. 2 Закона  о ЦББиХ)  да постигне и  одржи стабилност валуте издајући домаћу валуту према аранжману познатом као валутни  одбор.

Оваква дефиниција девизног курса домаће валуте у односу на евро се  у потпуности могла прихватити до 2002. г.,  а послије те године више не.

Шта се то десило 2002. године, па више  не можемо говорити о девизном курсу ЕУР/БАМ на овакав начин?

Прије равно 19 година скупштина бх (Парламентарна скупштина БиХ) је промјенила Закон о ЦББиХ (СГБиХ 29/02), а најважнија промјена је давања права комерцијалним банкама да обрачунавају провизију на куповину/продају евра за конвертибилну марку уз  максималну провизију  од 1%  (ст. 2 чл. 33 Закона о ЦББиХ), док ЦББиХ и даље купује и продаје евро за КМ комерцијалним банкама по службеном девизном курсу (ст. 1 чл. 33 Закона о ЦББиХ).

Када неко физичко/правно лице продаје евро бх комерцијалној банци он више не добија противвриједност у КМ по службеном девизном курсу,  већ уз умањење за максимално 1% што даје курс од 1.936 КМ.

Истовјетно томе, ако неко жели да купи евро од бх комерцијалне банке он плаћа по службеном девизном курсу који увећан за 1% даје курс од 1.975 КМ?

У првом случају (продаја евра) имамо јачање/апресијацију КМ са аспекта продавца,  јер се за 1 ЕУР добија мање конвертибилних марака у односу на службени девизни курс  – евро слаби,  а КМ јача/апресира.

У другом случају (куповина евра за КМ)  услијед  обрачуна провизије не купујемо више ЕУР по службеном већ по вишем девизном курсу, што је једнако депресијацији КМ са аспекта купца, тј. слабљену/депресијацији КМ, јер више КМ морамо издвојити за један ЕУР – ЕУР јача КМ слаби.

Тако долазимо до закључка да службени девизни курс ЕУР/БАМ јесте фиксан, али се тржишни девизни курс ЕУР/БАМ креће у коридору од +-1% у односу на службени девизни курс.  Дакле,  БиХ иако заиста има један  де јуре службени девизни курс, истовремено има де факто више тржишних девизних курсева.  Ако прихватимо да имамо де факто више тржишних девизних курсева онда је БиХ де факто у систему неке врсте  “вишеструких” девизних курсева, или у систему де факто  “промјенљивог/флуктуирајућег/флексибилног” девизног курса који  се креће у коридору +-1% у односу на службени девизни курс.

Ова провизија на купопродају евра за КМ од +-1% скоро да сасвим одговара депресијацији/апресијацији девизног курса  од 1%

Након 19 година “откривамо” да се тржишни девизни курс КМ у односу на ЕУР креће у коридору у односу на службени девизни курс  и да се монетарни режим БиХ не заснива само на де јуре једном службеном девизном курсу већ и на де факто више тржишних девизних курсева ЕУР/БАМ које преко провизија за купопродају евра одређују бх комерцијалне банке.

Могућност егзистенције девизних курсева ЕУР/БАМ тј. тржишних девизних курсева ЕУР/БАМ који се разликују од службеног девизног курс је створила Парламентарна скупштина БиХ измјеном Закона о ЦББиХ, допустивши бх комерцијалним банакама да обрачунавају провизије на  послове купопродаје евра за конвертибилну марку.

Увођењем провизија за купопродају евра  уводи  БиХ у режим  неке врсте де факто квази промјенљивог девизног курса, јер тржишни девизни курсеви осцилирају око службеног девизног курса за  +-1%.

Интензитет кретања у коридору  +-1% не  зависи  од понуде и тражње за евром, нити од ЦББиХ, већ од величине банкарске провизије. 

“Откриће” коридора девизног курса ЕУР/КМ, “откриће” тржишних девизних курсева ЕУР/КМ и у вези са тим “откриће” апресијације/јачања и депресијације/слабљења КМ на бх девизном тржишту, а све ово захваљујући Парламентарној скупштини БиХ,   би се  могло итекако искористити као полазна основа за стварање неких нових инструмената економске политике, ако наши доносиоци економских политика желе да побољшају бх економски систем.

Драган С. Јовић*

*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.

 

 

error