Ispod nule

Od druge polovine 2011.god.  Federacija BiH se zadužuje na finansijskom tržištu BiH. Umjesto da uzima kredite kod komercijalnih banaka  FBiH emituje hartije  od vrijednosti različitog dospijeća na Sarajevskoj berzi (SASE). I kredit i emitovana hartija od vrijednosti predstavljaju javni dug FBiH i na oba načina FBiH prikuplja novčana sredstva za finansiranje javnih rashoda.

Читај даље

error

Reks

U junu 2018. godine, nakon punih 17 godina, Republika Srpska je smanjila zakonsku zateznu kamatnu stopu (ZZKS).  Ja sam javno od 2014.g. predlagao da se za novi nivo ZZKS odredi 12% (umjesto 18%). Otišao sam i korak dalje pa sam načinu određivanja promjenljive ZZKS posvetio jedan cijeli stručni članak.

Čitaj dalje

error

Kome je “kriva” kriva prinosa?

Do  2011. godine  Republika Srpska se na domaćem tržištu  pretežno zaduživala uzimajući  kredite od banaka.  A od 2011. godine se  počinje zaduživati na bh finansijskom tržištu (preko Banjalučke berze/BLSE ) na rok do  godinu  dana  (trezorski  zapisi) ili na rok iznad godinu dana  (obveznice).  Za Republiku Srpsku između trezorskih zapisa i obveznica sa jedne strane i  kredita  sa druge  strane  nema neke suštinske  razlike … sve su to različite forme javnog duga. Kupac trezorskog zapisa/obveznice  Republike Srpske može prodati trezorski zapis/obveznicu prije dospjeća i na taj način transformisati potraživanje u novac. To je osnovna razlika između zaduživanja na  finansijskom i  banakarskom  tržištu (kredit). Čitaj dalje

error

Koji oblik štednje odabrati I ?

Konačna odluka zavisi od potreba i mogućnosti pojedinca koji štedi. Ako može štedi na kratak rok najpogodniji oblik je bankarska štednja. Ukoliko štedi dugoročno i ima ugovorenu bruto platu najprofitabilnije je ulagati u EPF. U slučaju dugoročne štednje bez poreskih olakšica, prednost ima životno osiguranje jer ono može biti kombinovano i sa pokrivanjem zdravstvenih rizika. Čitaj dalje

error

Kamatna stopa na štednju

Banke veliki dio investicione aktivnosti privrede finansiraju iz  domaće štednje. Bez investicija nema dugoročno održivog  privrednog razvoja, šta znači  da je štednja jedan od ključnih generator razvoja ekonomije. Skupa  štednja, skupe investicije, usporen razvoj. Ovo je makroekonomska dimenzija kamatne stope na štednju. Čitaj dalje

error