Да ли „сузбијати“ раст ненамјенских готовинских кредита грађанима, други дио?

Наставак претходног поста

Друга група кредита одобрених грађанима се односи на стамбене кредите. Графикон  показује да најзначајније учешће стамбених кредита у укупним кредитима грађана је присутно у банкарском сектору Србије и Хрватске (42%), а најмање у банкарском сектору ФБиХ (17%). Читај даље

Да ли „сузбијати“ раст ненамјенских готовинских кредита грађанима, први дио?

У укупном кредитном портфолиу банака у Босни и Херцеговини (БиХ), посматрано према секторској структури, најзначајније учешће имају кредити одобрени грађанима. Према подацима са 30.9.2018. године у банкама са сједиштем у Републици Српској (РС) учешће кредита одобрених грађанима у укупним кредитима износи 45% (2,3 млд КМ), док је тај проценат у банкама са сједиштем у Федерацији БиХ (ФБиХ) 48% (6,8 млд КМ). Читај даље

Sjećanje na Braću Liman

Od 2008. godine bankarska zajednica i ekonomisti se svakog septembra prisjećaju  bankrota investicione banke Lehman Brothers (LB),  bankrota koji je  bio uvod u globalnu finansijsku krizu. LB je bila  američka banka, a njeni osnivači bijahu starinom iz Bavarske. Čitaj dalje

Stopa kapitalizacije banaka

Ciljevi bankarskog poslovanja se kreću u trouglu profitabilnost, likvidnost i sigurnosti poslovanja. Teško je (naravno ne i nemoguće) postići sva tri poslovna cilja istovremeno, jer se neki ciljevi međusobno isključuju. Ako je visoka profitabilnost postavljena kao cilj poslovanja to zahtjeva pretvaranje dodatnih novčanih sredstava u kredite, što smanjuje likvidnost. Čitaj dalje

Loši krediti u bankarskom sektoru

Jedan od vodećih indikatora preformansi/zdravlja bankarskog sektora su loši krediti. U bankarskoj stručnoj terminologiji oni se skraćeno nazivaju NPL (eng. nonperforming loan) i najčešće se izražavaju kao udio/procenat ukupnih (bruto) kredita.  Čitaj dalje

Bad loans in banking sector

One of the leading indicators of the performance/health of the banking sector are bad loans. Read more

Politička ekonomija bh i srpskog bankarstva na primjeru Pavlović International Bank a.d. Slobomir, Bijeljina

Objavljeno u  časopisu Banke u BiH, Sarajevo
Jović, Dragan. 2017. „Politička ekonomija bosanskohercegovačkog i srpskog bankarstva na primjeru Pavlović International Bank a.d. Slobomir, Bijeljina”. Banke u BiH br. 191 God. XIX br. 11-12: 22-26.

Sažetak

Bankrot Bobar banke a.d. Bijeljina i istražne radnje te političko-medijska kampanja u vezi kredita koji je Pavlović banka International a.d. Bijeljina (Banka) dala sadašnjem predsjedniku Republike, kao i bitka dva suprostavljena politička bloka u Republici Srpskoj, značajno su narušili poslovni imidž Banke. Dio srpske političke scene (partije u Republici Srpskoj koje djeluju kroz Savez za promjene) je u ovome predmetu izgubio elementarnu ljudsku i ekonomsku logiku i ponio se vrlo neracionalno i društveno neodgovorno. Čitaj dalje

O zateznoj kamatnoj stopi u Republici Srpskoj i njenoj visini

Objavljeno u časopisu Računovodstvo i poslovne finansije, Sarajevo.

Jović, Dragan. 2014. „O zateznoj kamatnoj stopi u Republici Srpskoj i njenoj visini”. Računovodstvo i poslovne finansije, br. 7/14: 70-76.

Sažetak

U odnosu na odabrane zemlje, ali i u odnosu na Federaciju Bosne i Hercegovine, Republika Srpska ima najvišu zateznu kamatnu stopu. Razlozi za njeno smanjenje su mnogostruki, a mi smo izdvojili njih ukupno devet. Čitaj dalje

Modeliranje zatezne kamatne stope

Objavljeno u časopisu Banke u BiH , Sarajevo.

Jović, Dragan. 2014.“ Modeliranje zatezne kamatne stope”. Banke u BiH. br. 153 God. XVI: 28-33.

Sažetak

Model određivanja zatezne kamatne stope (ZKS) u Bosni i Hercegovini se razlikuje od modela u razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju u našem neposrednom okruženju. U Bosni i Hercegovini, njenim entitetima Republici Srpskoj i Federaciji Bosne i Hercegovine, ZKS je određena kao fiksna stopa, a ne kao varijabilna stopa sa dvije komponente; baznom kamatnom stopom (b.k.s). i fiksnim djelom (maržom). Čitaj dalje