Jedan veličina odgovara svima?

Tokom 2009. godine recesija iz SAD prelazi u Evropi. U toj godini samo dvije evropske zemlje (Poljska i Albanija) nisu imale pad realnog BDP-a, a ja  sam  predložio da  BiH analizira ekonomsku politiku tih  zemalja, jer je ona, što se vidi po rezultatima, bitno drugačija od ekonomskih politika  ostalih zemalja. Čitaj dalje

Jedanaesta recesija i jedanaesta petoljetka

Koje ekonomske informacije  iz svijetske ekonomije će  biti  predstavljene javnom mnjenju  jedne  zemlje  pretežno zavisi  od geografskog  položaj te iste zemlje. BiH pretežno ne trguje sa Zimbabveom, radnici iz  BiH pretežno ne idu da rade na Haiti, strani  investitori u BiH nisu većinom iz Južnoafričke Republike.  Kako je BiH evropska zemlja i naše interesovanja su uglavnom vezana za evropske ekonomije i posredno za američku. Naša evrocentričnost je  zapravo amerikocentričnost, jer  je u velikom dijelu  Evrope uticaj SAD vrlo jak i star, sa razlogom…  seže od Maršalovog plana (1948. g.) Čitaj dalje

Izlazna strategija ili “lako unutra, a teško napolje”

Američka centralna banka – FED, već godinama vodi restriktivnu monetarnu politiku. Restriktivna monetarna politika predstavlja  rast referentnih kamatnih stopa centralne banke, jer to povećava kamatne stope banaka.  Za skupljim kreditima manja je tražnja. Čitaj dalje

Kraj kvantitativnog popuštanja Evropske centralne banke

Kraj 2018.  godine  istovremeno predstavlja  i kraj izuzetno  ekspanzivne monetarne politike  Evropske  centralne banke  (ECB), monetarne politike koja je uzrokovana  globalnom ekonomsko-finansijskom  krizom, ali i krizom  javnog duga u pojedinim zemljama  zone evra.

Ova vrsta monetarne  politike se sprovodila između ostalog kroz  tzv. program  kupovine aktive (eng. asset purchase programme/APP),  tj.  kreditiranje rezidenata zone  evra (pravnih lica sa sjedištem  u zoni  eura) kupovinom obveznica korporativnog sektora (privreda  i  finansijske institucije), ali i državnih/vladinih obveznica. Čitaj dalje

Uticaj italijanske krize na bh izvozni sektor

U jednom od prethodnih postova objašnjena su uzroci, posljedice i trenutno stanje italijanskog “nesporazuma” sa Evropskom unijom. Analiza je vrlo kvalitetna, ali nedostaje joj veza prema BIH. Italijanska političko-ekonomsko-institucionalna kriza, koja traje godinama, se može povezati sa BiH na više načina, a ja sam za ovaj post izabrao bh izvozno tržište. Čitaj dalje

Kamatna stopa na javni dug

U drugoj polovini juna 2018. godine dogodio se za javni dug bh entiteta jedinstven događaj. Republika Srpska emitovala je na Bečkoj berzi (Wiener Borse) petogodišnje obveznice nominalne  vrijednosti od 200  mil. EUR, a otkupljeno je 168 mil. EUR. Čitaj dalje

Italija – slijepi putnik u eurozoni

Nakon što je u maju 2018. godine na vlast došla koalicija ekstremne desnice, Sjeverne lige (Lega Nord) i populista, Pokreta 5 zvijezda (Cinque Stelle), tržišni prinosi na obveznice ove zemlje imaju izraženu tendenciju rasta, odnosno cijene državnih obveznica ove zemlje imaju izraženu tendenciju pada. Čitaj dalje

Mehanizam djelovanja sankcija – primjer Rusije

Kako  sankcije stežu obruč oko ekonomskog sistema najveće zemlje na svijetu, kojim mehanizmom one djeluju na ekonomske varijable i može li im se ruska ekonomija oduprijeti? Čitaj dalje

Banke i privreda

BH monetarna statistika, koja slijedi  sistem izvještavanja MMF-a, prepoznaje 12 vrsta kredita.  Čitaj dalje

Šta će biti ako se raspadne EU?

Већ годинама домаћа штампа је крцата насловима из којих се може закључити да ЕУ само што се није распала[1]. Иако ЕУ јесте у дубокој кризи која се огледа у јачању ултрадесничарских и анархо-комунистичких политичких покрета и организација,  ријетко се ко пита шта би било са грађанима земаља чланица, па и са грађанима сусједних земаља, ако би заиста до овога и дошло. Čitaj dalje

Kreditna politika banaka

Krediti  i depoziti su dva glavna bankarska agregata. Depoziti su osnovni izvor finansiranja banaka a krediti glavni bankarski proizvod. Količnik (racio) kredita i depozita (eng. loan to deposit ratio, LtD), je jedan od brojnih  pokazatelja kojim se mjeri likvidnost banaka (LtD se  može pomnožiti i sa 100). Čitaj dalje

Banks’ credit policy

Loans and deposits are the two main banking aggregates. Deposits are the main source of bank financing and loans are the main banking product. Read more