Економија и демографија

Циљ економије је обезбјеђење услова за живот људи, односно подмирење материјалних потреба. Дакле, у центру економије су (или би требали бити) људи и њихово благостање, мада су кроз историју различити привредни системи различито рјешавали питање производње добара, расподјеле између различитих друштвених група и потрошње.

Читај даље

Стара школа

Инвестиције тј. улагања су друго име за набавку, куповину, изградњу основних/сталних средстава.

Улагање у основна средства = економски развој.

Читај даље

Окрени, обрни и стани

Наша земља је у задњих 30 година прошла кроз неколико таласа смањења учешћа индустријске производње у БДП-у или како се то стручно каже деиндустријализације, а  најновији талас је у току.

Читај даље

Ispod nule

Od druge polovine 2011.god.  Federacija BiH se zadužuje na finansijskom tržištu BiH. Umjesto da uzima kredite kod komercijalnih banaka  FBiH emituje hartije  od vrijednosti različitog dospijeća na Sarajevskoj berzi (SASE). I kredit i emitovana hartija od vrijednosti predstavljaju javni dug FBiH i na oba načina FBiH prikuplja novčana sredstva za finansiranje javnih rashoda.

Читај даље

Ђаво

Од када нововјековни бх банкарски сектор зна за себе (2002.г.) у кредитима у домаћој валути се уговара девизна клаузула у еврима, а ови кредити се зато још и називају и кредити у домаћој валути индексирани у еврима.

Читај даље

Bez kiseonika

Кад не би било радничких дознака из иностранства, кредита ММФ-а и осталих ино финансијских установа, улаза страног капитала у БиХ кроз директне и портфолио инвестиције  и кроз давање страних кредита бх банкама и предузећима босанскохерцеговачки спољнотрговински сектор би већ одавно остао без девиза тј. без кисеоника.

Читај даље

Неоткривени коридор

Општепозната и прихваћена истина је да је службени девизни курс конвертибилне марке у односу на евро 1 ЕУР = 1.955830 БАМ (БАМ је међународна скраћеница за босанскохерцеговачку марку и користи се алтернативно умјесто скраћенице КМ). Дакле, може се рећи “да постоји један и јединствени, службени девизни курс ЕУР/БАМ (чл. 32 Закона о ЦББиХ) за све врсте  трансакција и да не постоје други девизни курсеви ЕУР/БАМ на територији БиХ”, у  складу са мандатом ЦББиХ (чл. 2 Закона  о ЦББиХ)  да постигне и  одржи стабилност валуте издајући домаћу валуту према аранжману познатом као валутни  одбор.

Читај даље

Српско-хрватско-пољски

Током 2019. г. три висока или највиша суда у три различита правна подручја (Србија, Хрватска, Европска унија) су  донијели различите пресуде, али све три у корист корисника кредита са девизном калузулом у ЦХФ.

Читај даље

Босанска девизна нирвана

У 2016. години Народна скупштина Републике Српске  је расправљала о кредитима са девизном клаузулом у швајцарским францима (ЦХФ). Франак је претходно (2015.) нагло ојачао/апресирао што је корисницима ових врста кредита значајно увећало обавезе, прво по главници кредита, а потом и по камати.

Читај даље

Сјећаш ли се Швајцарске

Из дијела Предсједништва Босне и Херцеговине (г. Милорад Додик), почетком године је стигао приједлог да се лијечење бх економијe започне промјеном девизног курса, који је фиксиран у односу на  евро већ око 20 година.

Приједлог промјене девизног курса у себи садржи признање да је бх економија озбиљно болесна. Признање болести је први корак ка оздрављењу, јер је немогуће лијечити пацијента који одбија сарадњу тј. пориче болест. У бх случају болест је хронични/дуготрајни и изузетно високи спољнотрговински дефицит чија је једна од бабица (не једина!) управо фиксни девизни курс, а то поменути члан Предсједништва БиХ, за разлику од многих бх економиста, изгледа зна и разумије.

Читај даље

Nož i pogača

Dijagnoza je grčka riječ koja se prevodi kao prepoznavanje, raspoznavanje, a najčešće se odnosi na bolest. “Dijagnosticirati” u medicinskoj struci, znači prepoznati neku bolest. U ekonomskoj struci postoji pojam “makroekonomska dijagnostika”. Ekonomske bolesti se najlakše prepoznaju kroz poređenje ekonomskih sistem,  pri čemu jedan ili više  ekonomskih sistema služe kao uzor, jer nisu obolili. Dijagnosticirati u ekonomiji, ne mora uvijek značiti otkrivanje bolesti, već se može odnositi i na otkrivanje nekih karakteristika ekonomskog sistema ili osobina nekih ekonomskih pojava u tom sistemu.

Čitaj dalje

Unutar trougla

Kapital može biti u  državnoj, privatnoj ili zadružnoj svojini, pa pojam kapitalistička klasa nije nužno vezan samo za fizička lica. U pojedinim kapitalističkim državama često je najveći kapitalista sama država.

Čitaj dalje

Reks

U junu 2018. godine, nakon punih 17 godina, Republika Srpska je smanjila zakonsku zateznu kamatnu stopu (ZZKS).  Ja sam javno od 2014.g. predlagao da se za novi nivo ZZKS odredi 12% (umjesto 18%). Otišao sam i korak dalje pa sam načinu određivanja promjenljive ZZKS posvetio jedan cijeli stručni članak.

Čitaj dalje

Austrija zemlja teška

BDP predstavlja vrijednost finalnih proizvoda proizvedenih za godinu dana, a privredni uspjeh  najčešeće se mjeri upravo stopom rasta BDP-a. Što je stopa rasta realnog (očišćenog od inflacije) BDP-a veće to je jedna ekonomija uspješnija. Raspodjela BDP-a u ovakvom načinu razmišljanja nije bitna.

Čitaj dalje

Kečap

Većina radnika kada je riječ  o mjerenju ekonomskih pojava najbolje razumije promjene koje su izražene na godišnjem nivou. Npr. za koliko su porasli troškovi života u odnosu na prethodnu godinu, kolika je godišnja stopa rasta industrijske proizvodnje,  za koliko je porasla poljoprivredna proizvodnja u tekućoj godini u odnosu na prethodnu godinu, koliko je godišnja inflacija, koliko metara rakije smo ispekli više u odnosu na prošlu  godinu itd. Čitaj dalje

Preko mjere

Jedan od osnovnih makroekonomskih identiteta je izražavanje bruto domaćeg proizvoda po metodi potrošnje ili na osnovu tzv. potrošnog pristupa. Metoda je vrlo jednostavna, logična i intuitivna. Bruto domaći proizvod (BDP) se izražava kao zbir lične potrošnje (C), investicione potrošnje (I), budžetske potrošnje (G) i razlike izvoza (X) i uvoza (M)  ili u obliku formule:

(1) BDP = C + I + G + ( X – M )

Čitaj dalje

Kosa na glavi

BH statistika iz godine u godinu napreduje. Usavršavaju se  postojeće i iz EU prenose nove  metodologije za obuhvatanje i prezentovanje podataka, a povećava se  i  ažurnost objavljivanja podataka, kao i njihova preciznost. Čitaj dalje

Tranzicija&Prelaz

Imenica “tranzicija” se rijetko prevodi na srpski jezik, jer se odomaćila. Upotreba stranih ili tuđih riječi je jedna krajnje zanimljiva  odlika vremena u  kojem živimo i  novogovora koji upotrebljavamo. U ekonomiji se pojmom tranzicija označava prelaz iz socijalizma u kapitalizam. Čitaj dalje

Sloboda izbora

Glavni cilj novčane/monetarne politike Evropske centralne banke (ECB) je stopa inflacije tj. stopa rasta potrošačkih cijena. Cilj ECB je inflacija na godišnjem nivou od blizu ali ispod 2% (eng. close but below 2%), i to u srednjem roku. Cilj je usvojen 1998.g., a preciziran 2003.g. od strane Upravnog vijeća ECB. Ova inflacija se zove ciljana inflacija, a ova vrste novčane politike se zove ciljanje inflacije ili inflaciono targetiranje (eng. target – cilj). Zašto ECB „ganja“ rast cijena/inflaciju od 2% i kako to čini? Čitaj dalje

Upozorenje sa bauštele

Pored kreditne aktivnosti vodeći pokazatelj promjene u privrednim aktivnostima je, u širem smislu, građevinska aktivnost. Amerikanci su promjene u građevinarstvu suzili na izdavanje građevinskih dozvola. Pojednostavljeno, ako dođe do naglog pada broja izdatih dozvola (uz pogoršanje u nekim od ostalih vodećih pokazatelja promjena u poslovnom ciklusu), u narednih 9 mjeseci se može očekivati da će američka ekonomija ući u recesiju.
Čitaj dalje

Kreditni semafor

Kako će se ponašati, kretati, određene pojave/varijable je jedno od ključnih dilema i predmeta istraživanja u svim ljudskim djelatnostima.Prognoza se može izvršiti manje ili više složenim metodama, a komplikovani načini prognoze nisu garant uspješne prognoze, kao što ni jednostavne metode ne treba a priori odbacivati.

Čitaj dalje