Četvrti razlog za uvođenje kredita emisione banke: “Efekat istiskivanja”

U čisto teorijskom smislu efekat istiskivanja (eng. crowding out effect) se odnosi na istiskivanje privatnog sektora sa finansijskog tržišta u uslovima ekspanzivne fiskalne politike od strane javnog sektora. Privatni sektor su  privreda i/ili stanovništvo, a do istiskivanja dolazi kada država puno troši (ekspanzivna fiskalna politika) i zadužuje se kod banaka, koje zbog toga daju manje kredita ostalim, privatnim, sektorima. Čitaj dalje

Treći razlog za uvođenje kredita emisione banke: “Referentna kamatna stopa”

Referentna kamatna stopa (u daljem tekstu reks) je uvijek neka  kamatna stopa nacionalne centralne banke, sa višestrukom ulogom i značajem, zavisno od vrste aktive/pasive na koju se primjenjuje. U našem neposrednom okruženju emisione banke (Narodna banka Hrvatske i Narodna banka Srbije) imaju kreditnu funkciju i spektar kamatnih stopa sa kojim utiču na ponudu i tražnju za novcem. Čitaj dalje

Drugi razlog za uvođenje kredita emisione banke: “Selektivna kreditna politika”

U bankarskim sistemima isključivo je komercijalnim (i investicionim) bankama povjerena uloga finansiranja privrede, što ne znači da i emisiona banka (centralna banka, primjedba Bife) ne može direktno finansirati privredne subjekte. U okviru masovnih intervencija na finansijskom tržištu FED (emisiona banka SAD-e) je direktno, zaobilazeći banke, finansirao privredu i/ili nebankarske finansijske institucije. Čitaj dalje

Prvi razlog za uvođenje kredita emisione banke: “Emisiona dobit”

Kako Centralna banka BiH (CBBiH) najveći dio prihoda ostvaruje po osnovu ulaganja deviznih rezervi, monetarna politika Evropske centralne banke (ECB) presudno utiče na emisionu dobit CBBiH. Čitaj dalje

Uvod u postove o kreditu emisione banke

Tokom januara u Bife-u će biti predstavljen stručni članak “Kredit  emisione banke”. Čitaj dalje

Bura u čaši vode

Davno je rečeno, a i dokazano, da je jedino u novinarstvu loša vijest dobra vijest, jer loša vijest prodaje novine. Zašto prosiječnog čovijeka više privlači loša nego dobra vijest, to bi trebali znati  psiholozi. Čitaj dalje

Zamka za medvjeda (drugi dio)

Наставак претходног поста …

И тада Руске власти предузимају изнуђен хазардерски потез – пуштају рубљу да слободно депресира, прилагођавајући се новим односима понуде и тражње на девизном тржишту. Вриједност рубље брзо пада на преко 80 новчаних јединица за 1 $ иако тај паритет  од 2000. године никада није пробио границу од 37 рубаља за 1$, а током највећег дијала тог 15-годишњег периода износио је и испод 30 рубаља за 1$. Čitaj dalje

Zamka za medvjeda (prvi dio)

Мада волим руски народ, a посебно његову књижевност и монуманталност архитектуре, не спадам у оне који глорификују савремену Русију и њено руководство. Немам ни неку посебну аверзија, већ само ауторитативни режими нису мој идеал бивствовања, те генерално сматрам да су такви режими неспојиви са дугорочно одрживим економским растом, будући да онемогућавају оптималну алокацију ресурса. Čitaj dalje

BDP analiza: I veličina je važna … (treći dio)

Nastavak prethodnog posta …

Analiza se može dalje dograditi sa uzimanjem u obzir pariteta kupovne moći (PPP), (koji je za neke grupe roba i usluga ima smisla , ali za veliki broj su minorne razlike u cijenama – osnovni prehrambeni proizvodi, automobili, IT oprema itd.). Čitaj dalje

BDP analiza: I veličina je važna … (drugi dio)

Nastavak prethodnog posta …

Međutim, pokazatelji o međugodišnjem rastu vrlo malo govore o veličini ekonomije i njenom relativnom zaostajanju u odnosu na druge ekonomije. Za tu perspektivu je neophodnu uporediti apsolutne veličine (nivoe BDPa), koje odslikavaju različite nivo razvijenosti i upitati se da li postoji proces konvergencije. Čitaj dalje

BDP analiza: I veličina je važna … (prvi dio)

Većina ekonomskih diskusija i komparacija počinje (a previše često završava) sa osvrtom na stope rasta realnog BDP.  Ove stope rasta nesumnjivo daju relativno jednostavan uvid u generalna ekonomska kretanja (i konjunkturu), te mogu poslužiti za ocjenu makroekonomskog učinka i laku, direktnu uporedbu sa drugim ekonomijama. Međutim, često previđamo da je taj uvid vrlo varljiv i površan, a ponekada čak navodi na pogrešne zaključke i proizvodi lažni utisak o (ne)uspješnosti ekonomskih politika. Čitaj Dalje

Uvod u postove o bosanskohercegovačkom bruto domaćem proizvodu

Bruto domaći proizvod je najvažniji makroekonomski agregat. Preko njegove ukupne vrijednosti, stope rasta, vrijednosti po glavi stanovnika se mjeri  uspješnost jednog ekonomskog sistema, u odnosu na ostale ekonomske sisteme.

Članak  će biti objavljen u četiri  dijela, u razmacima od po tri dana. Da bi se ova tema koja je od velikog značaja za našu ekonomiju urezala u pamćenje čitalaca i naše  javnosti svaki dio će sadržavati jedan grafikon  i pripadajući dio teksta.  Za čitaoce koji su nestrpljivi i žele  odmah da pročitaju cijeli članak odmah smo obezbijedili  punu verziju članka.

Nemoguć ali poučan scenario – vrednovanje akcija Telekoma Srpske a.d. Banja Luka

Sama po sebi odnos tržišne cijene akcije i  njene knjigovodstvene vrijednosti tj. PB (eng. price to book value)  ne mora značiti ništa,  ali ipak može  značiti mnogo toga. Čitaj dalje