Фич Рејтингс[1]између осталог објављује и публикацију Глобалне економске перспективе ( Global Economic Outlook, у даљем тексту ГЕО).
Пут којим се рјеђе иде
Српска је крајем 2006.г. основала Инвестиционо-развојну банку Републике Српске (ИРБ).
На западу ништа ново
На почетку свјетске економско-финансијске кризе (СЕФК) 2008-2009.г. странци, претежно стране банке, су започели повлачење капитала (стручни назив је страна пасива) из наших банака и до почетка 2014. г. преполовиле кредите и депозите дате бх банкама.
Да ли међународни токови капитала и у текућој кризи имају исти смијер или се динамика и интензитет кретања ино капитала ипак промијенила?
Једни улазе, други излазе
Босна и Херцеговина је добила кредит ММФ-а од око 650 милиона КМ (361 милион долара), али је истовремено “изгубила” 308 милиона КМ домаћих депозита.
Видовдан на кредит
Постављање емисије петогодишњих обвезница Републике Српске на листинг Бечке берзе на Видовдан 2018.г. је од стране Министарства финансија Републике Српске представљено као излазак на међународно финансијско тржиште, и као израз повјерења страних инвеститора у српске јавне финансије.
Данак у камати
На тржишту дуга, међународном или домаћем свеједно, постоје двије главне врсте дуга; обвезнице и кредити.
Свјетско тржиште обвезница је тешко око 100 хиљада милијарди америчких долара (УСД) и веће је од свјетског БДП-а.
Латиноамерички мораторијум
Главна економска и логичка препорука за развојну економску политику је да земља диверзификује свој извоз.
Долази зима, дуга и тешка
Међународни капитал се у потрази за приносима креће по принципу плиме (раст) и осеке (опадање), а најмаркантније прекретнице у његовом кретању су најчешће неки неочекивани догађаји, који не морају нужно бити везани за рецесију или економску кризу.
Посипање пепелом
Криза јавног дуга је поново закуцала на врата Европе, а жртве нису само земље Балкана, већ као током и након глобалне економско-финансијске кризе (2008-2009.) економије зоне евра.
Италијански јавни дуг расте, БДП пада, снижава се и кредитни рејтинг италијанске економије, али ипак Италија се и даље захваљујући кредитима Европске централне банке задужује по каматној стопи од око 2%, или испод 2%!
Kafa kao berzanska roba
Berzanska cijena kafe u zrnu se izražava u američkim dolarima za jednu funtu (USD/lb, 1lb=c.ca 0,4536 kg).
Бити или не бити – питање је сад (други дио)
Основна препорука кризног менаџмента јесте то да је здравље запослених на првом мјесту, што се обезбјеђује кроз пуну примјену свих прописаних мјера!
Бити или не бити – питање је сад (први дио)
Суочавање са кризом изазваном корона вирусом и њеним посљедицама постаје главни задатак нашег времена на нивоу државе, предузећа, појединца.
На корак до обале
Пробијање рокова, плаћање ентитетских буџета према добављачима је начин пословања који је већ годинама карактеристика домаћих дужничко-повјерилачких односа између јавног и приватног сектора.
У међународним финансијама непоштовање уговорених рокова плаћања се изједначава са дифолтом или де факто државним банкротом.
Јаре, али не и паре
Српска је 14.априла ове године емитовала петогодишње обвезнице. Продала је испод 50% обвезница које је нудила, а каматна стопа је порасла на 3% (са 2%).
Дио тржишта и јавности сматра да банке не желе више да кредитирају Српску!?
Да ли је Српска могла добити више од 50% кредита који је тражила и да ли је каматна стопа од 3% висока, ниска или можда потаман?
Април 6.
За Балкан се у кулоарима западњачке дипломатије често каже да има превише историје по глави становника, па је вјероватно зато прва асоцијација за већину Балканаца са подручја СФРЈ на април 6. напад Трећег рајха на Краљевину Југославију 1941.г. без формалне објаве рата.
Врати се дома
Банкарски послови су једни од најстрожије регулисаних послова у сваком економском систему. У БиХ дозволу/лиценцу за рад банкама издају ентитетске агенције за банкарство, а њихова ресорна министарства су министарства финансија (Српске и Федерације).
Издавање дозволе за рад је само први корак у прописивању џунгле услова и прописа под којим банке могу и смију обављати кредитно-депозитне послове.
Хрватска народна банка у раљама короне
Са сјеверне, западне и јужне стране Босне и Херцеговине налази се држава која води изузетно активну монетарну политику. На позорници хрватских финансија се током марта одигравала трострука драма која је довела до огромног пада хрватских девизних резерви.
Хрватска народна банка била је главна “личност” у драми.
Десет дана послије
Када се неко правно лице задужује емисијом обвезница/трезорских записа говоримо о примарној (првој) емисија, или примарном (првом) тржиште. Свака сљедећа продаја први пут купљених обвезница/трезорских записа се одвија на секундарном (другом) тржишту.
Лагано корача Тошо
За просјечног становника Босне и Херцеговине велика је непознаница који и какви процеси се тренутно дешавају у домаћим банкама.
За разлику од нас просјечни Американац има ту информацију на врху прста (преко мреже) и може је врло лако разумити – сварити.
Ради се о тзв. Тедовом распону, или у слободном преводу Тошином кораку (или скраћено Тоши)
Он је разлика између двије бројке; каматне стопе по којој банке једна другој позајмљују новац са једне стране и каматне стопе на амерички краткорочни дуг.
Што је Тошин корак већи стање у америчким банкама је у просјеку горе и у пословању са њима треба бити опрезан, јер оне могу дестабилизовати кућни буџет, али и амерички као и свјетски економски систем што се и десило 2008.г и 2009.г.
Какво је тренутно стање у америчким банака, мјерено Тошиним кораком и може ли се то стање повезати са босанскохерцеговачким банкама и економијом?
Први април 2020.г.
Сви развијени и зрели економски системи и већина финансијских тржишта памте кључне негативне догађаје у свом развоју.
Дани/мјесеци у којима је дошло до великог пада цијена индекса акција, који ће касније бити означени као увод у велики пад економске активности се нпр. на америчком тржишу означавају као „Црни петак“, „Црни уторак“, “Црни септембар” …
Такву културу економског и тржишног памћења бх јавност, али ни домаћа економска струка и пракса, није до сада развила.
Malo o ECL, PD i tranzicionim matricama
Od kako je primjena međunarodnog standarda finansijskog izvještavanja MSFI9, postala obavezna (od 1.1.2018. godine), finansijske institucije imaju obavezu obračunavanja očekivanih kreditnih gubitaka (engl. Expected Credit Losses, ECL).
Slobodne devizne rezerve kao odgovor ekonomske politike BiH na pandemiju
Da bi ublažio posljedice koje će, zatvaranje saobraćajnih i trgovačkih komunikacija, sužavanje tržišta nabave i prodaje, kao i obustavljanje dijela proizvodnih i uslužnih djelatnosti, zbog pandemije imati na američki BDP tj. u krajnjoj liniji na životni standard Amerikanaca, gornji dom američkog parlamenta (Senat) je odobrio povećanje javne potrošnje za 2.000 miljardi dolara i to pretežno kroz emisiju obveznica koje će vršiti američki trezor (Ministarstvo finansija SAD), a otkupljivati američka centralna banka (Federalne rezerve).
I evropske institucije su razmišljale kako uliti svježu krv u malaksalu ekonomiju zone evra i Evropske unije, a Evropska centralna banka/ECB je donjela odluku da „podigne imunitet“ svog privrednog sistema sa 750 milijardi evra.
To je kumulativni iznos pozajmica, koji će kroz kupovinu obveznica evropskih zemalja (ali i privatnog sektora!) od strane ECB biti stavljen na raspolaganje evropskoj privredi i budžetima zemalja zone evra tokom 2020.god.
Raspolaže li, i može li raspolagati, Bosna i Hercegovina, sa nekim sličnim instrumentom ekonomske politike, koji bi mogao podstaći tražnju za domaćim proizvodima i održati nivo javne potrošnje koji je postojao prije pandemije?
