Половином марта 2020.г ради ублажавања негативних економских ефеката пандемије обе бх агенције за банкарству (ове агенције контролишу банке) су донјелу одлуку о привременим мјерама (Одлука) са нагласком на мораторијум/мировање кредита.
COVID-19 Povratak nezvanog gosta
Epidemiološka bomba koja je eksplodirala širom svijeta nakon ukidanja restriktivnih mjera uzbudila je duhove kako stručne tako i šire javnosti.
За сваки случај
Комерцијалне банке су, у просјеку, врло опрезне када дају кредите, а централне банке су још опрезније и конзервативније установе.
Беспарица
Наши грађани и сељаци, који су изван економске струке, стање у којем нека фирма или економски систем као цјелина, нису довољно ликвидни означавају лаичким појмом “беспарица”.
Како настаје беспарица на нивоу економског и банкарског система?
Цјеложивотно учење
Да ли је 2020.г. и у којој мјери, реприза 2009.г. с обзиром на пад БДП-а?
Ако јесте да ли то значи да креатори економских политика у појединим земљама ништа за протеклих 11 година научили нису?
Чудо невиђено
Мировање кредита, мировање обавеза по основу кредита, постоји као опција за онај дио бх привреде чија се неликвидност веже за прилагођавање економског система ванредним околностима.
Мировање кредита, тзв. мораторијум је крајњи домет бх економске политике у сфери кредитне активности банака.
А сад адио …
Депозити наших банака су годинама расли.
За унутрашњу употребу
Током првог таласа пандемије наша јавност је била вјероватно слуђена информацијама у вези реализације кредита ММФ-а.
Створен је и утисак да ће када тај новац стигне и буде распоређен (ентитетима/кантонима/дистрикту) већина наших економских проблема бити рјешенa.
А за то вријеме права драма се одвиjала и још увијек се одвија далеко од мисли просјечног човјека и тиче се смањења вриједности трансакција у нашем унутрашњем безготовинском платном промету (УПП).
Сва јаја у једној кошари
У економској кризи кроз коју пролазимо се од сваке владе тј. од јавног сектора, очекује да повећа ниво јавне потрошње.
Влада то може урадити или кроз појачано опорезивање или новим задуживањем.
Добри и лоши момци
У банкарству постоји много црно-бијелих подјела.
Једна од њих је подјела дужника на “добре и лоше момке”, тј.подјела кредита на добре и лоше кредите.
Proizvođači kafe
Kafa je napitak koji je zaista popularan širom svijeta.
Kafa sadrži kofein koji stimuliše um i osjećanja.
Poznato je da, za razliku od alkohola, konzumaciju kafe toleriše velika većina religija.
Siva ekonomija na globalnom nivou
Ekonomija u sjenci ili siva ekonomija se zasniva na pružanju robe i usluga koje potrošači žele da sebi priušte po cijenama nižim od cijena na regularnim tržištima.
Ријека која се улила у језеро
Са аспекта повјериоца, и обвезница и кредит су потраживања, али између њих постоје и разлике, а главна је да за појединачне кредите не постоји организовано финансијско/берзанско тржиште на којем се они могу продавати (прије крајњег рока доспјећа) док за обвезнице постоји (берза).
Обвезница је као ријека, она тече и у финансијском смислу она је ликвидна, увијек се може претворити у новац.
А кредит је као језеро које стоји у мјесту, а може и пресушити или се претворити у бару.
Српски квази новац у необраном грожђу
Од 2011.г. Република Српска емитује директно обвезнице и трезорске записе на Бањалучкој берзи (БЛСЕ), раније су на БЛСЕ уврштене емисије везане за ратни период (1992.г-1995.г.), а најкасније од 2009.г. Република Српска има свој новац.
Ради се о квази новцу или о такозваном новцу, јер он тада није имао, а нема ни сада, све функције које новац мора имати, да би по економској теорији могао бити проглашен за новац у пуном смислу те ријечи.
Бела ћао
У огромној већини држава постоји само једно законско средство плаћања и зато би вјероватно требала постојати и његова супротност – незаконито средство плаћања?
Повратак српске монетарне политике са Сјеверног пола
Босанскохерцеговачка јавност зна да се Србија исто као и Босна и Херцеговина због пада јавних прихода, раста јавних расхода и смањења економске активности морала задужити код страних повјерилаца.
Међутим, наша јавност не зна да је Народна банка Србије по први пут у својој новијој монетарној историји одлучила да, за српску економију у великом обиму, кредитира српске банке, али и српску државу.
Како је мало постало велико
Босанскохерцеговачки банкарски сектор значајно више потражује од страних правних лица него што им дугује – то је доказано.
Нето страна актива бх банкарског сектора (разлика између стране активе банака и стране пасиве банака) је 1,45 млрд. КМ (април 2020.г.).
Домаћа, а страна
О негативној накнади на новчана средства изнад обавезне резерве (у даљем тексту накнада) коју Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) обрачунава бх комерцијалним банкама раније је приповједано, али је изостало повезивање накнаде са каматном стопом коју Европска централна банка (ЕЦБ) такође обрачунава на новчана средства изнад обавезне резерве банкама у зони евра (енг. deposit facility rate) .
Код ЦББиХ новац држе бх банке, а код ЕЦБ банке из земаља у којима је евро законско средство плаћања.
У потрази за изгубљеним монетарним суверенитетом
Република Српска је недавно емитовала 300 мил. КМ обвезница, а у проспекту емисије се није спомињала девизна клаузула.
99,9999999999%
У комплетном бх јавном мнјењу, као и “скоро” потпуно у нашој економској и банкарској струци, већ 20 година влада категоричан, недвосмислен и тврдоглав став да Централна банака Босне и Херцеговине (ЦББиХ) не води монетарну политику.
Апсолутно негирање улоге ЦББиХ у нашем економском систему и нашој економској политици иде чак и дотле да се она у стручним кулоарима погрдно назива “обичном мјењачницом”, јер не може давати кредите бх правним лицима, а главни јој је посао да размијењује/мијења конвертибилну марку за евро!?
Цијена слободе
И Босна и Херцеговина и Србија су се због економског шока који је проузроковла пандемија задужиле на ино тржишту, Србија је емитовала обвезнице на ино берзи, а БиХ је узела кредит од ММФ-а.
Биће боље,Фич рече
Фич Рејтингс[1]између осталог објављује и публикацију Глобалне економске перспективе ( Global Economic Outlook, у даљем тексту ГЕО).
