Konačna odluka zavisi od potreba i mogućnosti pojedinca koji štedi. Ako može štedi na kratak rok najpogodniji oblik je bankarska štednja. Ukoliko štedi dugoročno i ima ugovorenu bruto platu najprofitabilnije je ulagati u EPF. U slučaju dugoročne štednje bez poreskih olakšica, prednost ima životno osiguranje jer ono može biti kombinovano i sa pokrivanjem zdravstvenih rizika.
Razuman čovjek teži da smanji finansijsku neizvjesnost u svojoj budućnost, zbog toga se često odlučuje da dio današnjeg dohotka ne potroši, već da ga uštedi. Ova potreba je naročito izražena u godinama kada je pojedinac u najproduktivnijim godinama i odlučuje da obezbijedi bolju budućnost u danima kada neće biti u mogućnosti da radi – penzionersko doba. Takođe, potreba za štednjom proizilazi iz nemogućnosti obezbjeđivanja dovoljne količine novca za velike životne investicije (automobil, stan, kuća i sl.) u kratkom roku.
Nakon identifikovanja potrebe ili artikulisanjem želje za štednjom postavlja se pitanje koji oblik štednje odabrati? Postoji veliki broj oblika štednje, ali će predmet ove analize biti neki od najučestalijih oblika štednje: štednja u banci, životno osiguranje i dobrovoljno penzijsko osiguranje.
Razmotrimo situaciju u Republici Srpskoj. Dominantnu ulogu u Republici Srpskoj na finansijskom tržište, prema podacima zavoda za statistiku, imaju banke koje upravljaju sa više od 85% sredstava. U posljednjim godinama dolazi do pada kamatnih stopa na depozite u Republici Srpskoj/BiH (vidi grafikon) te se mnogi pitaju da li odabrati druge oblike štednje.
Nastavak u sljedećem postu ..
