Мада волим руски народ, a посебно његову књижевност и монуманталност архитектуре, не спадам у оне који глорификују савремену Русију и њено руководство. Немам ни неку посебну аверзија, већ само ауторитативни режими нису мој идеал бивствовања, те генерално сматрам да су такви режими неспојиви са дугорочно одрживим економским растом, будући да онемогућавају оптималну алокацију ресурса.
Међутим и поред таквог отклона од данашње Русије морам нагласити да сам, као неко ко се професионално бави проучавањем међународних економских односа, импресиониран начином на који се ова земља изборила са недаћама у којима се нашла након 2013. године.
Чини ми се да је наша јавност практично несвјесна чињенице да је ова земља недавно добила, или бар преживјела конфликт, који је за њу много важнији од епилога крвавих грађанских ратова у Сирији и Украјини – рат на робним и финансијским тржиштима.
Изгледи Русије да уопште преживи овај сукоб су били минимални будући да су је на то бојно поље навеле најразвијеније земље свијета, а да је Русија, уз сво дужно поштовање, ипак и даље тек једна о земаља у развоју чија економска моћ ни изблиза не иде руку под руку са њеном војном моћи. Довољно је рећи да је БДП Русије око 12,3 пута мањи од БДП-а САД или око 2,3 пута мањи од БДП-а Њемачке. Однос економија САД и њених НАТО савезника и Русије и њених евро-азијских савезника је око 20:1 у корист оних првих!
Овај рат другим средствима је започео упоредо са оружаним сукобима у Сирији и Украјини. Његов почетак се веже за једно робно тржиште – тржиште нафте, да би се затим прелио на девизно тржиште. Наиме, почевши од јуна 2014. године цијене сирове нафте на свјетском тржишту су, за свега 18 мјесеци, пале са око 112 $ по барелу на 35$ по барелу.
Са смањењем извозних прихода од продаје нафте и гаса за око 2/3 и чињеницом да се близу 50% Руског државног буџета пуни приходима од њихове продаје, ова земља се нашла у врло незавидној ситуацији. – ситуацији да је њена способност да у средњем року сервисира чак и текуће буџетске обавезе – плате администрацији, пензије, здравствени систем, образовање, војску била врло упитна. И поред значајних међународних резерви акумулираних захваљујући трговинском суфициту у претходном периоду (у јуну 2014. године ове резерве су износиле око 478 милијарди $), раскорак између буџетских прихода и буџетских расхода је крајем 2014. године био такав да би и ове, наизглед импозантне резерве, биле врло брзо потрошене, ако се нешто хитно не предузме.
Наставак у сљедећем посту …
