Да ли „сузбијати“ раст ненамјенских готовинских кредита грађанима, други дио?

Наставак претходног поста

Друга група кредита одобрених грађанима се односи на стамбене кредите. Графикон  показује да најзначајније учешће стамбених кредита у укупним кредитима грађана је присутно у банкарском сектору Србије и Хрватске (42%), а најмање у банкарском сектору ФБиХ (17%). Удио кредита за стамбене потребе у укупним кредитима грађана у банкарском сектору РС износи 26%. За банке из БиХ позитивно је да су у посљедњем једногодишњем периоду задржале удио стамбених кредита у укупним кредитима грађана на истом нивоу и тиме прекинуле вишегодишњи тренд пада.

Значај и потреба посебног праћења раста ненамјенксих готовинских кредита

Имајући у виду вишегодишњи значајан раст кредита за општу потрошњу у банкама у БиХ и то већим дијелом ненамјенских готовинских кредита, њихов значајан удио у укупним банкарским кредитима, те чињеницу да, у поређењу са банкама у Србији и Хрватској, ови кредити имају велико учешће у укупним кредитима грађана, потпуно је оправдано истаћи значај даљег праћења раста ове групе кредита. Оправданост постоји и за анализом усмјереном ка евентуалном увођењу мјера за „сузбијање“ даљег раста ненамјенских готовинских кредита због чињенице да одређена искуства показују да у условима кризе ненамјенски готовински кредити носе степен ризичности као и кредити предузећима.[1]

Банкарски регулатори у РС и ФБиХ су крајем 2017. године донијели Одлуку у укључивању посебних услова за уговарање дугорочних ненамјенских и замјенских кредита физичким лицима (Службени гласник РС број 101/17 и Службени лист ФБиХ број 81/17) који улазе у групу кредита за општу потрошњу којом су ограничили износ уговореног ненамјенског и замјенског кредита на 50.000,00 КМ и период не дужи од 10 година. Ипак, банке и даље налазе велики интерес у пласирању ових кредита и препознају ненамјенске готовинске кредите као добар кредитни портфолио, који, уз тренутни мали ризик, доноси добру зараду.

У условима када се биљежи економски раст, када расте број запослених, расту плате и када се биљеже ниске каматне стопе раст ненамјенских кредита у банкарском сектору има позитиван утицај на ефикасност банкарског сектора. Међутим, питање које се поставља је шта у случају да дође до промјене горе наведених економских показатеља. Колико би нпр. раст каматних стопа или евентуално економско успоравање могло да утиче на квалитет ових кредита, а самим тим и на банкарски сектор? Ово су питања која завређују пажњу и размишљање да ли се вишегодишњи значајан раст ненамјенских готовинских кредити може посматрати као стварање одређене врсте „балона“ који је потребно посебно надгледати и обуздавати за случај уласка у нека „лошија“ времена.

Евентуално увођење додатних мјера за „сузбијање“ раста ненамјенских готовинских кредита захтјева детаљну анализу и стручну дискусију. Ипак, размишљања би могла да иду у два правца и то:

  • Даље ограничавање износа и рока отплате одређених кредита који улазе у групу кредита за општу потрошњу, прије свих ненамјенских и замјенских кредита. Имајући у виду да је рок од 10 година заиста дуг за адекватно оцјењивање способности поврата ненамјенских готовинских кредита физичких лица, као и да је износ од 50.000,00 КМ, уколико се у обзир узме животни стандрад грађана у БиХ, значајан отуда можемо говорити о потреби детаљне анализе и процјене ефеката даљег ограничавања износа и рокова како је горе наведено. Међутим, треба имати у виду да би увођење нових ограничења могло да има и одређене негативне ефекте на макроекономска кретања што се свакако треба узети у обзир приликом доношења коначне одлуке.
  • Други правац би могао бити усмјерен на подстицање банака на опрезно преузимање ризика. Овај правац се чини прихватљивијим јер није циљ да се заустави кредитирање и његов допринос потрошњи и развоју економије већ је циљ да банке, кроз квалитетне анализе кредитне способности својих клијената које укључују и одређене стресне макроекономске сценарије, саме оцјене да ненамјенски готовински дугорочни кредити у одређеним случајевима заиста могу представљати значајан извор губитака за банкарски сектор, а самим тим и за цјелокупну економију.

мр Горана Крунић *

* У овом тексту садржани су само лични ставови и мишљења аутора у односу на предмет анализе и не представљају званичне ставове и мишљења институције у којој је аутор запослен

[1] Историја квалитета кредита по секторима у Хрватској показује да се квалитет ненамјенских кредита становништву, са становништа ризика, понаша слично као и квалитет кредита предузећима, односно у периоду кризе биљеже слична погоршања квалитета  (www.hnb.hr/statistika/statisticki-podaci/financijski-sektor/druge-monetarne-financijske-institucije/kreditne-institucije/pokazatelji-poslovanja-kreditnih-institucija)