Кад не би било радничких дознака из иностранства, кредита ММФ-а и осталих ино финансијских установа, улаза страног капитала у БиХ кроз директне и портфолио инвестиције и кроз давање страних кредита бх банкама и предузећима босанскохерцеговачки спољнотрговински сектор би већ одавно остао без девиза тј. без кисеоника.
Просјечно у задњих 14 година (2005-2018.) бх спољнотрговински сектор сваке године потроши просјечно 4 милијарде евра више него што заради, а кумулативни дефицит је 55 милијарди ЕУР , што је око 3 пут веће од БДП-а БиХ за 2018.г. (видјети графикон).
Један од узрока је стално већа укупна потрошња од укупне производње тј. тврдоглаво одбијање потрошње да се смањи.
Девалвирати девизни курс да би се подстакао извоз и смањио увоз (па самим тим и један дио потрошње) се не може, па изгледа као да нема излаза?
БХ скупштина је дала бх комерцијалним банкама право да кроз провизију на купопродају евра одлучују о де факто степену апресијације, депресијације службеног девизног курса ЕУР/КМ (1:1.95583) и према томе то право може додијелити и сама себи.
Измјеном Закона о ЦББиХ бх скупштина може казати да се извозници када продају девизе стечене извозом имају ослободити од плаћања провизије на продају девиза банци. Исто тако кроз правну норму бх скупштина може наметнути веће обавезнe провизије за куповину девиза које служе за увоз оних ино роба које су директна конкуренција производњи бх индустријским предузећима.
Законско/обавезно одсуство провизије за откуп девиза од извозника је једнако смањењу трошкова извозника, док увођење обавезне провизије при продаји девиза увозницима повећава трошкове/цијену увоза што смањује тражњу за увезеним робама на домаћем тржишту.
Преко провизија на купопродају ЕУР бх парламент може погодовати извозницима и дискриминисати увознике, јер провизија на куповину девиза за увознике значи депресијација КМ и поскупљивање увоза, а то би требало почети поправљати спољнотрговински салдо.
Може се дакле почети од провизије која би за извознике била 0%, а за увознике 1%, а пошто бх парламент жели брз опоравак извоза, ових 1% бх парламент би вјероватно пожелио дозначити извозном сектору?
Ако се 50% увоза оптерети са обавезном-законском провизијом од само 1% за куповину девиза због увоза то би на годишњем нивоу износило око 90 милиона КМ (17,9 млрд. КМ*0,5*0,01), које се могу ставити на располагање извозном сектору за различите намјене, али увијек у циљу повећања еурске вриједности извоза.
Уколико бх парламент не жели да има законом тачно одређене службене девизне курсеве за поједине врсте трансакција (систем вишеструких девизних курсева), до њих може доћи индиректно преко законског одређивања провизија за купопродају евра за извознике и увознике на претходно описани начин.
Државни систем вишеструких девизних курсева је имала и Југославија након II с.р., а и амерички економиста Милтон Фридман тврди да су САД током 70-их година прошлог вијека биле де факто у режиму вишеструких девизних курсева.
У државном систему вишеструких девизних курсева, девизне курсеве одређује неки државни орган или огранак власти. У државном систему вишеструких девизних курсева увијек је један курс службени/главни/централни.
Од 1997.г., укупно 24 године, политика девизног курса није кориштена да би се стање у бх спољној трговини измјенило, тј. поправило.
Да ли је дошло вријеме да се са таквом политиком започне?
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
