Đavo

Od kada novovjekovni bh bankarski sektor zna za sebe (2002.g.) u kreditima u domaćoj valuti se ugovara devizna klauzula u evrima, a ovi krediti se zato još i nazivaju i krediti u domaćoj valuti indeksirani u evrima.

Kredite u domaćoj valuti uzimaju stanovnici/pravna lica/rezidenti BiH koji ostvaruju platu/prihode pretežno u KM, a KM je jedino zakonsko sredstvo plaćanja u BiH. Banke isplaćuju kredite u domaćoj valuti u konvertibilnim markama korisniku kredita na njegov račun, ili nekom njegovom dobavljaču, prodavcu stana …

Krediti u domaćoj valuti se vraćaju u domaćaj valuti, a ne u stranoj valuti. Kurs EUR/KM je fiksan, pa ugovorena devizna klauzula u evrima ne utiče za sada na promjenu nominalne vrijednosti glavnice kredita i kamate na kredit.

U većini ugovora o kreditu ove vrste je navedena i vrijednost glavnice kredita u evrima. Ako se kurs EUR/KM promjeni vrijednost kredita u evrima ostaja ista, a u konvertibilnim markama se mijenja.

Od 2003.g. entitetske agencije za bankarstvo (koje su zadužene za kontrolu poslovanja banaka) tretiraju ove kredite kao devizna potraživanja, a 2004.g. misija MMF je eksplicitno saopštila „da se svi krediti plasirani u KM sa deviznom klauzulom trebaju tretirati i samim tim klasifikovati kao krediti u domaćoj valuti”, a to je zabilježeno i u biltenu Centralne banke BiH iz 2010.g. (Bilten CBBiH br.2/2010, strana 182).

CBBiH je prihvatila preporuku MMF-a iz 2004.g. (vidjeti grafikon), ali i potpuno suprotnu  preporuku MMF-a iz oktobra 2018.g.  po kojoj se u skladu sa novom metodologijom MMF-a o monetarnoj i finansijskoj statistici finansijski instrumenti sa valutnom klauzulom  imaju smatrati finansijskim instrumentima u stranoj valuti, a kredit je podveden pod finansijske instrumente.

U odnosu na obe preporuke, iz 2004.g. i 2018.g., stav CBBiH je principjelan, dosljedan i metodološki ispravan – obe preporuke MMF-a su prihvaćene.

Preporuka iz 2018.g. je u skladu sa najnovijim “Priručnikom MMF-a za kompilaciju monetarne i finansijske statistike” (tačka 5.59 na stranici 120) i Evropskim sistemom računa iz 2010.g. (vidjeti stranice 137,167,174), čime se omogućava uporedivost bh monetarne statistike sa monetarnim statistikama ostalih zemalja.

Posljedice ove promjene na bh monetarnu statistiku je povećanje kredita u evrima za oko 10,5 mlrd. KM i depoziti u evrima za oko 1,9 mlrd. KM, što je naravno dovelo do ogromne promjene u deviznoj strukturi depozita, a posebno kredita.

Krediti u domaćoj valuti indeksirani u evrima se sada vode kao krediti u evrima, tj. kao neka vrsta deviznih kredita iako nisu isplaćeni u evrima i ne vraćaju se u evrima, što bi možda trebao biti zanimljiv detalj korisnicima ovih kredita koji vjerovatno još uvijek pretežno žive u iluziji da se njihovi krediti vode kao krediti u domaćoj valuti, jer su isplaćeni u KM i vraćaju se u KM.

Devizni kredit predstavlja devizno potraživanje komercijalne banke i deviznu obavezu korisnika kredita, ali banka ne može tražiti da se krediti indeksirani u evrima vraćaju u evrima, jer je u ugovoru navedeno da se obaveze po kreditu izmiruju u domaćoj valuti.

Prava i obaveze iz svakog ugovora, pa i ugovora o kreditu, se moraju poštovati.

Međutim, po zakonima o deviznom poslovanju Republike Srpske (st. 2 čl. 19) Federacije BiH (st. 2 čl. 21) devizni krediti se mogu odobravati samo pravnim licima i preduzetnicima za uvoz robe, a korisnici kredita u evrima, tj. kredita koji su indeksirani u evrima, su fizička/pravna lica koja te kredite pretežno ne koriste za uvoz roba.

Ukoliko bh komercijalne banke nastave vodite ove kredite/potraživanja u svojim bilansima kao kredite u stranoj valuti/devizne kredite/devizna potraživanja možda bi mogla doći u jednom trenutku u sukob sa entitetskim zakonima o deviznom poslovanju.

Zato je možda najbolje riješenje da se ovi krediti vode i onako kako traži MMF (radi uporedivosti bh monetarane statistike sa monetaranim statistikam drugih zemalja), ali i onako kako to traže entitetski zakoni o deviznom poslovanju, ako neko kojim slučajem možda slučajno misli da su bh zakoni po pravnom dejstvu iznad metodologija/preporuka MMF-a.

10,5 milijardi KM predstavlja oko jednu trećinu bh BDP-a iz 2018.g.

Ni ekonomsko-bankarska struka, ni komercijalne banke, ni javno mnenje, a ni korisnici ovih kredita ne bi trebali biti ravnodušni prema dilemi da li su krediti indeksirani u evrima krediti u domaćoj valuti ili krediti u stranoj valuti i kako se oni vode u poslovnim knjigama/bilansima bh komercijalnih banaka, jer … đavo može biti i u detaljima.

Dragan S. Jović*

*Izneseni stavovi, ideje, zaključci, preporuke, analize i mišljenja pripadaju autoru i ne predstavljaju na bilo koji način stavove, ideje, zaključke, preporuke, analize i mišljenja ustanove u kojoj autor radi. Analize finansijskog/bankarskog tržišta i/ili pojedinačnih hartija od vrijednosti (akcija, trezorskih zapisa, obveznica) nisu prijedlog za kupovinu ili prodaju hartija od vrijednosti. Analize ove vrste su lični stavovi autora, a ne bilo kakva vrsta investicionog savjeta.

Reference

  1. ABRS. Odluka o izmjenama i dopunama odluke o minimalnim standardima za upravljanje deviznim rizikom. SGRS br. 53/03.
  2. Zakon o deviznom poslovanju Republike Srpske. SGRS br. 96/03 i 123/06. https://www.paragraf.ba/propisi/republika-srpska/zakon-o-deviznom-poslovanju.html
  3. Zakon o deviznom poslovanju Federacije Bosne i Hercegovine. SNFBiH br. 41/10. http://www.pufbih.ba/v1/public/upload/zakoni/07a49-zakon-o-deviznom-poslovanju-sl.nov.br.47-10.pdf
  4. https://cbbh.ba/press/ShowNews/1205
  5. Bilten CBBiH br. 2/2010. p. 182.
  6. https://ec.europa.eu/eurostat/documents/3859598/5925693/KS-02-13-269-EN.PDF/44cd9d01-bc64-40e5-bd40-d17df0c69334
  7. IMF.2016.Monetary and Financial Statistics  Manual and Compilation  Guide.