Окрени, обрни и стани

Наша земља је у задњих 30 година прошла кроз неколико таласа смањења учешћа индустријске производње у БДП-у или како се то стручно каже деиндустријализације, а  најновији талас је у току.

Као узроци деиндустријализације су у стручној и научној литератури, као и међу лаицима навођени многи мање-више познати разлози, али нико као разлоге овога процеса није навео наш статистички систем.

Ако се жели развијати индустрија, ако се жели нова индустријализација земље (реиндустријализација) није ли логично да се кредити по предузећима (и осталим правним и физичким лицима која обављају пословно-привредну дјелатност) прате прије свега по томе да ли се користе за финансирање обртних  или основних  средстава?

Основна/стална средства су машине, опрема, грађевине, софтвери …

Обртна средства су залихе сировина, полупроизвода, готових производа, потраживања, новчана средства … 

Улагања у  основна/стална средства представља улагање у развој, у будућност, у технолошки прогрес, у имовину која ствара нову имовину.

Обртна и основна средства чине активу/имовину предузећа. Актива се финансира сопственим средствима (капитал), кредитима банака, средствима добављача …

У Босни и Херцеговини кредити су основни вањски/екстерни извор финансирања предузећа … на бх берзама огромна већина предузећа не може пронаћи изворе финансирања. 

Али, нигдје бх статистика не даје информацију о вези кредита и сталне/обртне имовине, иако се кредити користе управо за финансирање  те исте имовине.

Кредити нису неограничени извор финансирања, кредитни раст има своје  границе.

Од државног/ентитетског  интереса је да се сазна како  се овај ограничени ресурс  употребљава са аспекта финансирања два главна дијела имовине – основних и обртних средстава.

Тренутна подијела кредита (по методологији  ММФ-а) фаворизује институционалну подијелу кредита, тј. подијелу кредита по секторима; влада, становништво, јавна предузећа, приватна предузећа … (видјети графикон).  Ни ентитетске агенције за банкарство не дијеле кредите на кредите за обртна и кредите за основна средства, иако се мора признати да  дају статистику кредита по привредним дјелатностима, која је изузетно корисна.  

Подијела кредита по секторима је неопходна за упоређивање БиХ са осталим државама, али та подијела нема економско-развојну перспективу, а БиХ је земља у развоју за разлику од нпр. САД, Велике Британије, Канаде … којима оваква подијела кредита одговора, између осталога  и зато што се фирме из ових земаља  не финансирају само преко банкарског кредита већ  и преко финансијског тржишта.

У развијеним економија улога државе у креирању развојних економских политика је много мања него у земљама у развоју.

Земље у развоју имају потребу за економским политикама усмјереним ка развоју, а ваљда је основни симбол развоја и индустријализације набавка/кредитирање куповине сталних средстава?

Ако држава која је у развоју нема информацију колики обим кредита се користи за кредитирање сталних средстава, а колики за обртни, може ли она уопште  управљати  својим развојем и размишљати о индустријализацији или је само слијепи путник на  броду којим управља слијепи  капетан?

Ако се не уведе статистичко праћање кредита са аспекта финансирања сталних и обртних средстава економски развој у Босни и Херцеговини ће се довијека одвијати по принципу  …  окрени, обрни и стани.

 Драган С. Јовић*

*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.