U jednom od prethodnih postova sam obećao da ću ponuditi svoje objašnjenje negativnih kamatnih stopa na javni dug FBiH, tj. da ću „pokušati“ objasniti zašto FBiH zarađuje kada joj druga lica (pravna ili fizička) pozajmljuju novac.
Da se tema ne bi „ohladila“ objašnjenje nudim desetak dana nakon „otvaranja“ teme, iako je ona stara više od tri godine (prvi put negativne kamatne stope na javni dug FBiH su se pojavile u oktobru 2016.god.).
Kao što firme i stanovništvo drže novac kod komercijalnih banaka, isto tako komercijalne banke drže novac kod Centralne banke BiH/CBBH.
Taj novac se u bankarstvu zove rezervni novac ili rezerve (zato se i američka centralna banka zove Federalne rezerve ili skraćeno FED).
Rezervni novac se sastoji iz dva dijela – obavezna rezerva i višak iznad obavezne rezerve.
Obavezna rezerva se određuje kao postotak od depozita banke tj. na osnovu stope obavezne rezerve (određuje je CBBH).
Stopa obavezne rezerve je trenutno 10%.
Pretpostavimo da banka ima kod CBBH 100 miliona KM rezervi/rezervnog novca ili jednostavno novca i pretpostavimo da su njeni depoziti 400 miliona KM (štednja građana, tekući računi, depoziti firmi).
Pod ovim pretpostavkama obavezna rezerva je 40 miliona KM (400*0,1), a ostatak tj. 60 miliona KM (100-40=60) predstavlja višak iznad obavezne rezerve.
Ovih 40 miliona obavezne rezerve mora manje ili više uvijek biti na računu banke kod CBBH (ovaj iskaz je pojednostavljen i neprecizan, ali ga navodim da bi čitaoci razumjeli suštinu stvari), a sa viškom novca iznad obavezne rezerve (60 miliona KM) banka može raditi šta joj je volja.
Višak iznad obavezne rezerve banka može koristiti za kreditiranje pravnih/fizičkih lica, može ga konvertovati u devize, može ga posuditi nekoj drugoj banci, a može ga i jednostavno držati na računu.
CBBH je propisala da je stopa obavezna rezerva 10%, ali CBBH ima pravo i da propiše naknadu na višak iznad obavezne rezerve, što se može u privrednopravnom smislu podvesti i pod neku vrstu “ležarine”, jer novac banaka “leži” kod CBBH!
CBBH je upravo to uradila 2016.god. i nastavila raditi u 2019.god. (vidjeti grafikon), sa tim da je “ležarina” tj naknada negativna, pa banke od jula 2016.god. plaćaju Centralnoj banci BiH naknadu za držanje novca kod nje.
Naknada je sa – 0,2% (jul 2016.god.) smanjena na – 0,4% (maj 2019.god.), a trenutno je – 0,5% (septembar 2019.god.). Naknada CBBH je trenutno jednaka naknadi koju obračunava Evropska centralna banka svojim bankama, te tako CBBH slijedi jedan dio monetarne politike Evropske centralne banke.
Šta je činiti banci kada joj CBBH naplaćuje držanje novca na računu koji prevazilazi iznos obavezne rezervi?
Prva opcija za banku je „da pati“ tj. da ništa ne preduzima. Za godinu dana CBBH će joj skinuti 0,5% novčanih sredstava sa viška iznad obavezne rezerve. Ako je višak tokom cijele godine 60 miliona KM banka gubi 300.000 KM (60 miliona *0,5%), a CBBH upravo toliko zarađuje.
Druga opcija je da banka pretvori višak iznad obavezne rezerve u devize koje potom prebacuje na svoj račun kod neke evropske banke. Međutim i u inostranstvu su kamatne stope negativne!
Postoji i varijanta da se sredstva sa računa pretvore u papirni/efektivni novac, ali za to treba platiti proviziju, a papirni novac (koji je smještenu u trezoru banke) ne donosi zaradu banci.
Jedina preostala, četvrta mogućnost, je da banka smanji višak novčanih sredstava iznad obavezne rezerve kod CBBH na taj način što će plasirati kredite po što nižoj kamatnoj stopi, ili čak negativnoj kamatnoj stopi, koja je ipak veća od negativne naknade koju naplaćuje CBBiH.
Upravo zato FBiH ima privilegiju da se finansira sa negativnim kamatnim stopama i upravo zato su se negativne kamatne stope na javni dug FBiH prvi put pojavile par mjeseci nakon što je CBBH uvela negativnu naknadu na višak iznad obavezne rezerve.
Negativna naknada je startala u julu 2016.god., a već u oktobru 2016.god. FBiH je imala prvi put zadovoljstvo da zaradi na novcu koji joj je drugo lice/banka posudilo!
Kada je naknada na višak iznad obavezne rezerve bila -0,2% (od jula 2016.god. do aprila 2019.god.) negativne kamatne stope na pozajmice (devetomjesečne trezorske zapise) Federacije BiH nisu prelazile -0,14%.
Danas kada je naknada na višak iznad obavezne rezerve -0,5%, negativne kamatna stopa na pozajmice (devetomjesečne trezorske zapise) Federacije BiH idu čak i do -0,2%.
Na isti način se objašnjava pojava negativnih kamatnih stopa na javni dug Njemačke, Švajcarske, Danske i drugih zemalja i sa toga aspekta FBiH se ne razlikuje od zemalja/entiteta/pravnih lica koje se finansiraju po negativnoj kamatnoj stopi.
Fizička lica, osiguravajuće kuće, investicioni fondovi trenutno nemaju potrebu da se ponašaju poput banaka kada kreditiraju FBiH, jer oni ne drže novac kod CBBH, već kod tih istih banaka, a bankarske kamatne stope na depozite su još uvijek najvećim djelom pozitivne.
Ovo bi, iz moga ugla gledanja, bilo kratko, jasno, jednostavno i istinito objašnjenje „fenomena“ negativnih kamatnih stopa na javni dug Federacije BiH, „fenomena“ koji traje od druge polovine 2016.god.
Ovom jednostavnom i za Evropu opštepoznatom objašnjenju negativnih kamatnih stopa na javni dug je u BiH trebalo više od 3 godine da postane opštepoznat.
Ako BiH zaista želi da vodi aktivnu, prepoznatljivu i opšterazumljivu monetarnu politiku onda se ovakva dugotrajna, očigledna i elementarna stručna inercija i nezainteresovanost za ključne ekonomske procese apsolutno više nikada ne smije desiti.
Nebojša Balaban*
*Izneseni stavovi, ideje, zaključci, preporuke, analize i mišljenja pripadaju jedino i samo autoru. Analize finansijskog/bankarskog tržišta i/ili pojedinačnih hartija od vrijednosti (akcija, trezorskih zapisa, obveznica) nisu prijedlog za kupovinu ili prodaju hartija od vrijednosti. Analize ove vrste su lični stavovi autora, a ne bilo kakva vrsta investicionog savjeta.
Reference
https://cbbh.ba/press/ShowNews/1103
