Током развоја људског друштва развили су се разни модели заштите имовине, јер је имовински интерес, са аспекта материје (не и духа), најважнији човјеков интерес.
Оно што важи за човјека, важи и скуп људи, тј. за друштвену групу. И организација је друштвена група, а држава представља организацију владајуће класе.
Ово је стaв најистакнутијег српског и југословенског професора теорије државе и права г. Радомира Д. Лукића. Под сјеном државе коју ствара и води класа која влада друштвом, стасало је око 50 југословенских генерација правника, који ову изворно совјетско-комунистичку доктрину и даље представљају као основну дефиницију државе.
Вишедеценијска правна индоктринација би могала бити разлог због којег српски и босанскохерцеговачки правници не виде оно што у погледу степена заштите имовине види сваки индустријалац, банкар, економиста и домаћин.
Имовина се штити и затезном каматном стопом (з.к.с), а она је виша када држава (Управа за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине/УИО) потражује новац, него када приватна фирма потражује новац (видјети графикон).
Под претпоставком да је све остало једнако, виша з.к.с. боље-више штити имовину. Страх од казне, пенала, тјера дужника да што прије измири основни дуг, како не би био додатно новчано оптерећен.
Како су потраживања УИО (царине, порез на додатну вриједност …) облик државне имовине, тј. јавни приходи, то државна имовина ужива већи степен заштите у односу на приватну имовину.
УИО је у јавном власништву, у приватном предузећу је приватни капитал.
Државна и приватна својина су два различита облика имовине/својине.
Требају ли различити својински облици имати различит третман тј. треба ли приватна својина са аспекта висине з.к.с. бити дискриминисана у односу на државну својину?
Српски и бх устав одређује какав треба бити однос према различитим облицима својине.
Устав Републике Српске тај однос дефинише директно и недвосмислено. И Устав Босне и Херцеговине је, иако помиње само приватну својину, врло прецизан.
Став писца и творца устава да се “економско и социјално уређење заснива на равноправности свих облика својине (чл. 50 Устава Републике Српске)” у контексту висине з.к.с. значи да држава не може штити мање приватну, а више државну имовину, јер занемарује основне карактеристике економског и друштвеног уређења Српске – равноправност државне и приватне својине.
Устав Босне и Херцеговине, се у самом почетку, у уводном дијелу (преамбула) одређује директно према приватној имовини и индиректно према равноправности приватне и државне имовине.
Кроз ријечи “у жељи да подстакну опште благостање и економски развој кроз заштиту приватног власништва и унапређење тржишне привреде” (уводни дио Устава БиХ) творац устава нам казује да жели да заштити приватну својину јер ју сматра темељом слободне размјене добара и услуга тј. тржишне привреде.
Како се у Уставу БиХ не помиње државна својина основна порука овога дијела Устава је да се захтијева минимално једнак степен заштите приватне и државне својине.
А нижа з.к.с. на потраживања приватних фирми, у односу на потраживања УИО као да игнорише не само Устава Републике Српске него и Устав БиХ?
2013.г. з..к.с. коју обрачунава УИО је смањена са 21,9% на 14,6%. Закон о измјенама Закона о поступку индиректног опорезивања је донијела бх скупштина, а на приједлог Управног одбора УИО.
Шест људи, који чине Управни одбор Управе за индиректно опорезивање БиХ, никако да смогну снаге да предложе изједначавање државне и приватне имовине у погледу висине з.к.с..
Ако се з.к.с. наплати, додатни принос на државну имовину је 14,6% (0,04% дневно x 365 дана), а на приватну 10,95% (Српска), односно 10% (Федерација БиХ).
Држава, по истом основу, зарађује више него власник приватне имовине, а имовина храни, директно или индиректно, сва уста, без обзира да ли је државна или приватна.
Приватна имовина настаје прије државне. Државна имовина се ствара опорезивањем приватне имовине (и државне, наравно).
Приватна имовина је један од услова настанка државне имовине. Иако “старија”, приватна имовина је мање заштићена од државне имовине.
Може ли се из уставног начела недискриминације приватне и државне својине закључити да држава Босна и Хереговина припада цијелом друштву, њеним грађанима и класама и свим правним лицима без обзира на облик својине, а не само владајућој класи?
У децембру 2019.г. просјечна годишња редовна каматна стопа на велике кредите са роком доспјећа од 5 година, била је у зони евра 1,35%, а наша држава хоће на нама, који каснимо са плаћањем пореза и царина, да заради 14,6% … само 11 пута више.
Државо моја и на тебе је дошао ред.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
