На финансијском тржишту постоји мноштво разнородних каматних стопа. Толико их је, да се чак и ми економисти кроз њих пробијамо врло тешко, као кроз прашуму. Међутим, само једна каматна стопа је главна мјера општег нивоа каматних стопа у једном економском систему. То је каматна стопа или стопа приноса на десетогодишње обвезнице јавног дуга.
Под препоставком да је све остало једнако, што је она нижа стање у економији је боље. Међутим, данас чак и економије са дугом који прелази 100% бруто домаћег производа имају изузетно ниску каматну стопу, јер препоставка „да је све остало једнако“ не важи пошто Европска централна банка/ЕЦБ има најниже референтне каматне стопе у својој историји, а од њих зависе све остале каматне стопе. Поред тога ЕЦБ кредитира земље зоне евра.
У октобру 2019. г. Српска се задужила на 10 година по каматној стопи од 2,3%, а прва емисија ове врсте (у 2016.г.) продата је по каматној стопи од 5%. Српска је узајмила 30 милиона КМ, а и инвеститори су били спремни да јој посуде 45 милиона КМ.
Потом је након два мјесеца (почетак децембра 2019.г.) Српска емитовала седмогодишње обвезнице, опет по каматној стопи од 2,3%, а инвеститори су казали да ће нас финансирати по 1,7%. Српска је тражила кредит од 35,8 милиона КМ, а инвеститори су јој понудили чак 81 милиона КМ кредита.
Послије спроведене емисије седмогодишњих обвезница и Бањалучка берза и Министарство финансија Српске/МинФин објављују да је као посљедица разлике у каматним стопама (2,3% у односу на 1,7%) Српска зарадила 1,4 милион КМ, што је тачно. Српска је продавала 35.800 обвезнице номиналне вриједности 1.000 КМ, а инвеститори су их откупили за 1.040 КМ и тако је настала разлика, емисиона премија/зарада, од 1,4 милион КМ ((1.040-1.000)*35.800= 1,4 милиона).
Након ова два догађаја на српском тржишту јавног дуга завладала је еуфорија.
Грађани који су били ангажовани, као стручна лица, на припреми ових емисија су тих вечери спавали сном праведника, користећи умјесто јастука мирну и безбрижну савјест, а канула је и понека суза радосница.
Умјесто суза радосница ја предлажем да се на околности емисије десетогодишњих обвезница (и седмогодишњих) закаже хитна сједница Владе Републике Српске и Народне скупштине Републике Српске на којој би се расправило зашто је ова каматна стопа међу највишим у односу на земље ЕУ и зашто је значајно виша од исте каматне стопе у Федерацији Босне и Херцеговине (видјети графикон).
Од тридесетак земаља које прати Еуростат Српска има другу по величину каматну стопу на десетогодишењи јавни дуг. Налази се између Пољске (1,96%) и Румуније (4,12%).
Други бх ентитет има за 1,5 процентних поена нижу каматну стопу од Српске (2,3%-0,8%), што је огромна разликa са обзиром да се ради јавно-правним ентитетима исте државе. ФБиХ се на 10 година задужила у јулу 2019.г., а да се задужила када и Српска, у октобру, каматна стопа би била још нижа.
У октобру се ФБиХ задужила на 7 година по каматној стопи од 0,346%, па сe ни децембарској емисији седмогодишњих обвезница Српске по каматној стопи од 1,7% и уз емисиону премију од 1,4 милиона не би требало превише радовати.
Могло би се чак и тврдити да је Српска лошија чак и од Румуније, ако се узме у обзир да је реална каматна стопа разлика између номиналне каматне стопе и стопе инфлације.
У октобру 2019.г. инфлација у БиХ је била 0,1%, а у Румунији 3,8%, тако да се Српска задужила по реалној каматној стопи од 2,2% (2,3%-0,1%), а Румунија по 0,32% (4,12%-3,8%).
Чак и земља које су прошле кроз кризу јавног дуга и које имају значајно виши јавни дуг од Српске и које су у једном тренутку погрдно називане PIIGS countries/свиња зeмље (Португал, Италија, Ирска, Грчка, Шпанија) имају значајно нижу каматну стопу од Српске (Ирска плаћа на 10 година 0,02%), што би се могло објаснити издашним кредитирањем од стране ЕЦБ, а тој врсти кредита Српска нема приступ.
Али, као ни Румунија ни Федерација Босне и Херцеговине нема иза себе Европску централну банку, али ипак има значајно нижу каматну стопу на јавни дуг од Српске.
Влада Српске мора открити разлоге због којих плаћа изузетно високу каматну стопу на свој јавни дуг у поређењу са осталим земљама (Њемачка -0,47%), али чак и у поређењу са Федерацијом БиХ (0,8%) са којом дијели исту монетарно-фискалну политику и исто унутрашње финансијско и робно тржиште
Разлози могу и морају бити идентификовани, неутралисани и превазиђени и то врло брзо.
Ако се квалитет економског система Српске самјерава са висином каматне стопе на десетогодишње обвезнице српског јавног дуга он не заслужује сузе радоснице, што не значи да у блиској будућности не може бити другачије.
Као и снага човјекова и снага друштвена се мјери са способношћу да се послије пада усправи, као и са степеном спремности да се суочи са чињеницама и обришу, као посљедица заблуде проливене, сузе радоснице.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
