Month: March 2020

Slobodne devizne rezerve kao odgovor ekonomske politike BiH na pandemiju

Da bi ublažio posljedice koje će, zatvaranje saobraćajnih i trgovačkih komunikacija, sužavanje tržišta nabave i prodaje, kao i obustavljanje dijela proizvodnih i uslužnih djelatnosti,  zbog pandemije imati na američki BDP tj. u krajnjoj liniji na životni standard Amerikanaca, gornji dom američkog parlamenta (Senat) je odobrio povećanje javne potrošnje za 2.000 miljardi dolara i to pretežno kroz emisiju obveznica koje će vršiti američki trezor (Ministarstvo finansija SAD), a otkupljivati američka centralna banka (Federalne rezerve).

I evropske institucije su razmišljale kako uliti svježu krv u malaksalu ekonomiju zone evra i Evropske unije, a Evropska centralna banka/ECB je donjela odluku da „podigne imunitet“ svog privrednog sistema sa 750 milijardi evra.

To je kumulativni iznos pozajmica, koji će kroz kupovinu obveznica evropskih zemalja (ali i privatnog sektora!) od strane ECB biti stavljen na raspolaganje evropskoj privredi i budžetima zemalja zone evra tokom 2020.god.

Raspolaže li, i može li raspolagati, Bosna i Hercegovina, sa nekim sličnim instrumentom ekonomske politike, koji bi mogao podstaći tražnju za domaćim proizvodima i održati nivo javne potrošnje koji je postojao prije pandemije?

Čitaj dalje

Que pasa???

Свједоци смо пандемије корона вируса који се полако, али сигурно шири планетом и односи своје жртве.

Економије клизе у рецесији, капиталисти брину за свој иметак, понеки и за своје раднике.

Читај даље

Брадикардија кредитна

Кредит је срце сваке економије, а када оболи срце, болестан је организам. Свако срце пумпа крв која храни све органе и ћелије, па и оне која су од срца најудаљенија. У медицинској струци и науци, брадикардија означава успорен срчани ритам и симптом је за многа оболења.

Читај даље

На муци се познају јунаци

Неколико стотина милиона прегледа у Кини је имао видео на којем предсједник Србије Александар Вучић говори о томе како европска солидарност не постоји и како је то била само бајка на папиру, те моли велику Кину да помогне малој Србији тако што ће јој послати помоћ.

Читај даље

Ко се боји вука још?

Свједоци смо пандемије новог вируса који научници зову 2019-нЦоВ (изазива болест ЦОВИД-19) који се веома брзо проширио из Кине широм свијета па је тако стигао и у Европу.

Вирус јесте мутирао али је и даље из групе корона вируса и даље у већини популације изазива симптоме благе прехладе.

Читај даље

Covid19 i njegov uticaj na ekonomsku realnost; Šta smo naučili?

Svaki novi, nepredviđeni događaj daje vrijedne lekcije za preduzeća i menadžere kako da odgovore na izazove poslovanja u takvim uslovima. Tako je i sa pojavom i širenjem, odnosno pandemijom  koronavirusa Covid-19. Na osnovu onoga što se zna o bolesti i njenom uticaju na ekonomiju, već možemo izvući neke generalne zaključke o tome kako bi se takvi događaji trebali tretirati u budućnosti. Čovjek se uči dok je živ.

Čitaj dalje

Највисочији

Главни  симболи наших банака су именице;  кредит, текући рачун, депозит, штедња, гаранција, жирант … За обичног грађанина/сељака банкарско пословање почиње и завршава са овим појмовима. Међутим, постоји још један појам у банкарском пословању који се не употребљава често у свакодневном говору, али који се тиче, барем индиректно, сваког становника Српске, иако он тога уопште није свијестан. 

Читај даље

Лијепа епоха

Почетком 2019.године се чинило да ера ниских каматних стопа пролази. Америци је ишло добро, Европска централна банка је престала са,  популарно  званим, штампање новца, а Федералне резерве (централна банка САД) нису смањивале каматне стопе.  Огромна већина економиста, укључујући и мене, је  очекивала раст каматних стопа, али то се није десило, јер је свјетска економија упловила у трговинске ратове (САД-Кина), протекционизам (САД-ЕУ), епидемиолошки шок (корона вирус), а  почетком ове године ФЕД је  поново смањио каматне стопе, тако да је сада притисак на Европској централној банци да учини нешто слично.

Читај даље

Обданиште

Будућност сваког друштва зависи од квалитета одгоја дјеце, као и од њиховог здравља. Зато је  обданиште установа од јавног интереса, а из истог   разлога  то је  и дом здравља, мада се у њему лијече и родитељи дјеце. Ако су услуге  обданишта и здравствених установа на високом нивоу, родитељи су сербезни/безбрижни и могу већи дио енергије потрошити на рад. Добре јавне установе подижу продуктивност рада и друштвено  богатство.

Веза између обданишта и дома здравља је јасна, ради се о  јавним  установама. А постоји ли каква  веза ове врсте између банака и обданишта?

Читај даље