Лијепа епоха

Почетком 2019.године се чинило да ера ниских каматних стопа пролази. Америци је ишло добро, Европска централна банка је престала са,  популарно  званим, штампање новца, а Федералне резерве (централна банка САД) нису смањивале каматне стопе.  Огромна већина економиста, укључујући и мене, је  очекивала раст каматних стопа, али то се није десило, јер је свјетска економија упловила у трговинске ратове (САД-Кина), протекционизам (САД-ЕУ), епидемиолошки шок (корона вирус), а  почетком ове године ФЕД је  поново смањио каматне стопе, тако да је сада притисак на Европској централној банци да учини нешто слично.

Наставак лијепе епохе каматних стопа, као и обиље ликвидности (новца који је на располагању за позајмљивање) пружају осјећај велике лагодности већини државних буџета широм свијета, па и буџету Српске, барем што се тиче камате на јавни дуг (видјети графикон). У поређењу са претходном годином и у овој години српском буџету се  смијеши лијепа каматна будућност!?  Почетком марта (теоријска) крива приноса даје  Српском јавном дугу значајно нижу каматну стопу у односу на прошлу годину, а разлика варира од око пола процентног поена (задуживање на 6 мјесеци), до једног процентног поена (задуживање на десет година).

Зато је стратегија управљања јавним дугом Српске  којом се краткорочни дугови рефинансирају (занављају) дугорочним дуговима исправна, јер су каматне стопе на историјски најнижем нивоу, а добра пракса управљања дугом каже да се боље задужити на дуг рок. Краткорочан дуг “не да дисати” буџету, док дугорочан дуг одлаже измирење обавеза. Он оставља више простора за финансијско планирање, смањује притисак на буџет, а омогућава и финансирање развојних пројеката који  имају дугачак период инвестирања. 

Разлика у каматној стопи од  1  процентни поен  је огромна, а показаћу то и на једном теоријском/немогућем сценариу. Претпоставимо да је сав јавни  дуг  Српске (око 5 милијарди КМ) био на  10 година, уз каматну  стопу од 3% (2019.г.),  а да се  сада рефинансира у цијелости по 2% (2020.г.). Ако би се цијели јавни дуг вратио тек након 10 година, Српска би уштедила око пола милијарде КМ (1%*5 милијарди * 10 година = 0,5 милијарди КМ)!

Нису у праву они који казују  “а ко ће  то вратити”, са алузијом на упорно задуживање српског буџета на Бањалучкој берзи. Посљедња (а вјероватно и једина) земља у васељени која није имала јавни дуг (или барем није имала спољни дуг) била је Румунија за вријеме предсједника Чаушескуа. 

Али,  нису у праву ни они економисти и јавне личности који сматрају да је Српска исподпросјечно задужена, јер је њен јавни дуг испод магичне границе од 60% БДП-а и  да се зато може и треба немилице и беспоштедно задуживати до те границе.   

У непосредном сусједству Српске и Босне и Херцеговине је држава која је кризирала (имала кризу јавног дуга) у периоду када  је он био око 30% БДП-а.

Иако се Српска задужује по историјски најнижим каматним стопама тржиште је већ одавно схватило да Српска има проблема са јавним дугом и тражи од буџета Српске да плати значајно вишу каматну стопу од буџета Федерације Босне и Херцеговине.

Међу највећим купцима српског јавног дуга, тј. кредиторима Српске, су домаће банке.

Министарство финансија Републике Српске, наша стручна јавност, али и представници банака, би можда могли повести расправу на тему да ли највећи финансијери српског јавног дуга требају и даље бити домаће банке, икао оне немају ништа  против да то и даље буду и ако је то у свим земљама један од њихових главних послова.

Послије лијепе епохе увијек наступа не тако лијепа епоха, исто као што послије кише увијек долази сунце.

Драган С. Јовић*

*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.