Главни симболи наших банака су именице; кредит, текући рачун, депозит, штедња, гаранција, жирант … За обичног грађанина/сељака банкарско пословање почиње и завршава са овим појмовима. Међутим, постоји још један појам у банкарском пословању који се не употребљава често у свакодневном говору, али који се тиче, барем индиректно, сваког становника Српске, иако он тога уопште није свијестан.
Негдје од 2011.г. Српска се почела интезивно задуживати на Бањалучкој берзи. Умјесто да узима кредите од банака она је позајмљивала новац кроз емисију/продавање обвезница. Обвезница се за разлику од кредита може продати, то је роба која има своју цијену. Обвезница увијек има рок доспјећа дужи од годину дана, а Српска је претежно емитовала обвезнице са роком доспјећа од 3 године, 5 година, 7 година и 10 година.
Кретање цијена обвезница се прати преко индекса обвезница (видјети графикон) на исти начин на који се статистички обухвата кретање потрошачких цијена, индустријске производње, малопродаје …
Индекс обвезница Републике Српске/ОРС смо добили благодарећи труду, раду и ентузијазму персонала Бањалучке берзе а.д. Бањалука.
Она га је конструисала.
Вриједност ОРС-а је половином марта 2020.г. изнад 2.800 (видјети графикон).
Дана 12.3.2020. г. је ОРС достигао највисочију или највишу вриједност 2.802,16 индексних поена. Енглези и Американци би рекли all-time high (највиша вриједност свих времена).
Али, ова појава уопште није примјећена на нашем финансијском тржишту, исто као што је мало ко запазио да је по други пут пробијен ниво од 2.800 индексних поена.
Кад се неки индекс упорно врзма расте/пада изнад/испод одређенe више вриједности, та граница се у финансијском жаргону зове ниво отпора.
Ниво отпора од 2.800 индексних поена је два пута пробијен. Први пут 23. децембра 2019.г., а други пут недавно 27. фебруара 2020.г.
Обвезнице су као и свако друга роба. Њихова цијена расте каде из некога разлога расте тражње за њима.
Какве везе ово што сам исприповједао има са обичним човјеком сељаком/грађанином/становником Српске и Босне и Херцеговине који најчешће ни не зна шта је обвезница?
Највећи купци обвезница Српске су управо банке које имају сједиште у Српској. Обвезнице су њихова имовина, исто као и кредити – и једно и друго су потраживања банака.
Када расте цијена обвезница тј. вриједност ОРС-а, расте вриједност имовине банака … расту њихови приходи. Када вриједност ОРС-а пада банке имају трошкове или прецизније и стручније речено капиталне губитке.
Мало је становника Српске који немају текуће рачуне у банкама, а неки имају и штедњу и депозите.
Када ОРС расте бриге нема. Кад ОРС пада у билансима банака се могу кумулирати губици (ako je текућа цијена обвезница, нижа од куповне цијене). Ако су укупни губици/расходи већи од укупних прихода терет губитка на себе прво прихвата капитал – он се смањује.
Ако је губитак већи од капитала новац у банкама могу изгубити повјериоци банака: штедише, власници депозита, текућих рачуна …
Ово је екстреман и мало вјероватан сценарио, али важно га је запамтити.
Онај становник Српске који посуђује новац банци, као штедиша, депонент … би требао бити врло заинтересован за вриједност ОРС-а, јер од његове вриједности у једном тренутку може зависити и вриједност његове имовине у банци.
Јуче, 12.3.2020.г., ОРС је био највисочији. Изнад је нивоа отпора и расте. Све има границе раста – ништа не може расти бесконачно.
Иако је језичка конструкција “највисочији” граматички неправилна, није исправно ни не обраћати пажњу на вриједност индекса обвезница, јер обвезнице што директно, што индиректно, утичу на вриједност имовине не само српских банака већ и огромне већине становника Српске.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
