Хрватска народна банка у раљама короне

Са сјеверне, западне и јужне стране Босне и Херцеговине налази се држава која води изузетно активну монетарну политику. На позорници хрватских финансија се током марта одигравала трострука драма која је довела до огромног пада хрватских девизних резерви.

Хрватска народна банка била је главна “личност” у драми.

Криза, са окидачем у слабљењу хрватске економије због корона пандемије, се симултано одигравала на три тржишта.

На девизном тржишту дошло је до раста тражње за девизама, што је подигло цијену евра изражену у кунама – куна је ослабила за око 3%.

Друго кризна тачка је било тржиште државних/хрватских обвезница. У паници због италијанске пандемијске судбине, а Италија је најважнији хрватски спољнотрговински партнер, власници државних обвезница су почели да их продају масовно и испод цијене, јер су се уплашили да Хрватска неће моћи редовно враћати свој огромни јавни дуг (око 80% БДП-а).

Треће жариште кризе је било тржиште акција. Очекујући слабе резулатате хрватске економије и њених водећих предузећа дошло је до масовне распродаје акције, а берзански индекс се сурвао за 10% (CROBEX), што је довело до привремене суспензије трговања акцијама. 

У контексту теме није битно која криза је претходила којој, већ је битна реакција Хрватске народне банке (видјети графикон).

У масовним интервенцији без преседана ХНБ је отворила своје “трезоре” банкама и обасула их девизама/еврима и кунама да би сачувала варијабле/ ствари које су јој битне.

Које финансијске и економске варијабле су битне Хрватској народној банци? 

Ако девизни курс куне слаби корисници кредита са девизном клаузулом морају издвојити више куна за отплату кредита, расту трошкови сервисирања хрватског спољног дуга, поскупљује увоз, а расте и инфлација.

Пад цијена обвезница води ка расту приноса (цијене и приноси на тржишту обвезница се увијек крећу у супротним смјеровима), а то ствара губитке у имовини финансијских установа које су купиле обвезницe (терет губитка сносе и њихови повјериоци), а проузрокује (усљед раста приноса) и веће каматне трошкове сервисирања хрватског јавног дуга.

ХНБ је смањила и стопу обавезних резерви и обезбједила банкама додатних 830 милиона евра за кредитирање.

ХНБ је кроз ванредне (структурне) и редовне операције дала банкама 740 милиона евра кредита (у кунама).

Циљ пословања ХНБ је стабилност цијена, али испред њега је овај пут стављено очување финансијске стабилности које је на попису задатака ХНБ-а.

ХНБ је на директну и индиректну њој битних економско-финансијских варијабли потрошила 2,5 млрд. девизних резерви, а укупно повећање кунске ликвидности хрватског финансијског система је било 16,27 млрд. куна, или 2,14 млрд. евра (0,50+0,24+0,56+0,83).

Од овога износа на куповину хрватских државних обвезница се односило 564 милиона евра, а то је око 1% хрватског БДП-а.

На путу ка зони евра, на којем се Хрватска налази, ХНБ би се требала устручавати од куповине државних обвезница у овоме обиму.

Са друге стране укупне монетарне интервенције ХНБ су се током марта приближиле десетини хрватског БДП (4,64/51,8).

Није било ни изражене потребе за спрјечавањем слабљења куне (ХРК) јер „Механизам девизних курсева II” који представља неку врсту чекаонице за улазак у зону евра, а за који је Хрватска аплицирала, дозвољава осцилације девизног курса од +-15% у односу на неки циљани девизни курс, а курс ЕУРХРК је депресирао за свега 3%.

Међутим, улазак у зона евра је за Хрватску дугорочни и стратешки циљ, а он се може реализовати само кроз постизање мноштва краткорочних циљева, који се жаргонски могу подвести под „гашење пожара“, али који са аспекта економско-банкарске струке заправо представља непходну економску и монетарну политику за вријеме ванредног стања.

Корона закон мјења.

Драган С. Јовић*

*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.

Референце

https://www.hnb.hr/-/savjet-hnb-a-hrvatska-narodna-banka-najavljuje-strukturnu-operaciju-i-zapocinje-kupovati-obveznice-rh

https://www.hnb.hr/-/savjet-hnb-a-hrvatska-narodna-banka-u-uvjetima-pandemijske-krize-poduzela-mjere-za-odrzavanje-likvidnosti-i-stabilnosti-financijskog-sustava

https://www.hnb.hr/documents/20182/505925/h-zakon-hnb-75-2008_54-2013.pdf/44931967-3d1d-4842-92c8-e2567603b8a8