Суочавање са кризом изазваном корона вирусом и њеним посљедицама постаје главни задатак нашег времена на нивоу државе, предузећа, појединца.
На сцени је реструктурирање глобалне економије које ће захватити све сфере друштва и државе и ништа више неће бити као прије.
Неопходно је промишљати о процесима који се дешавају на глобалном нивоу а који сада у вријеме пандемије добијају један нови интензитет.
У току је свјетски економски рат, тренутно врло интензиван и бруталан, а онај ко побједи могао би имплементирати један нови свјетски економски систем. Еколошке катастрофе, климатске промјене, иновацијe у биотехнолошком развоју, развоју вакцина и лијекова, утичу на реорганизацију здравствених система и модела са утицајем на друштво у цјелини.
Нове технологије рапидно мјењају свијет, а дигитализација и дигитална трансформација система, те убрзани развој софтвера, вјештачке интелигенције и роботике, довешће до повлачења новца и картица из оптицаја.
Интензивно се ради на интегрисању финансијских, здравствених и свих других информација уз помоћ чипова што даље у имплементацији производи масовно чиповање, те у коначници доводи до потпуно контролисаног друштва.
Све више се потискује радна снага као основни фактор производње, навике и потребе људи се мјењају, као и начин комуницирања и куповине.
Свијет се убрзано мијења, а вријеме убрзано тече. Људска цивилизација доживљава свој потпуни преображај, a филозофија бизниса и начин пословања корјенито се мијењају.
Према студији Свјетске банке пандемија би могла да изазове енокономске губитке у износу од скоро 5 % свјетског друштвеног производа.
Централне банке су још исцрпљене од рјешавања финасијске кризе из 2008. године, глобална дуговања расту (тренутно су три пута већа од вриједности укупне економије) као и буџетски дефицити кључних развијених земаља, што све ограничава механизам реаговања на тренутну али и будуће кризе.
У таквим условима економија Босне и Херцеговине је посебно рањива (видјети графикон).
Евидентан је пад увоза и извоза у мјесецу марту услијед пада привредне активности и потрошње што је углавном проузроковано пандемијом корона вируса.
Предузећа ће морати да осмисле моделе како да функционишу у новим условима. А отпорност, односно способност да апсорбују шок и изађу из њега бољи од конкуренције – биће кључ за опстанак и дугорочни просперитет предузећа!
Потпуно је јасно да се досадашњи модели управљања у наведеним ванредним и кризним ситуацијама, морају трансформисати у моделе кризног управљања.
Кризни менаџмент као посебан начин управљања у кризним временима можемо најлакше поимати као скуп мјера и активности које је неопходно предузети у циљу превазилажења кризних ситуација које угрожавају егзистенцију организације.
Кризни менаџмент има своја правила.
Важна особина му је недостатак времена, гдје је потребно урадити релативно брзу анализу која открива срж проблема.
Кризни менаџмент тражи јасан и лако разумљив стратегијски правац рјешавања проблема са неколико главних циљева.
У датом механизму ствари се морају брзо мјењати, неки до тада важећи обрасци пословања морају се напустити, а често су неопходни и неки оштри и болни резови.
Да би се криза што успијешније превазишла, прави људи требају доћи на права мјеста. Неопходно је да се запослени идентификују са задатком и да им сам процес савладавања кризе представља мотивацију за рад. У периоду кризе простора за кадровске грешке нема, компромис треба вјешто избјегавати а контрола и корекције требају се вршити свакодневно.
У сваком случају, у условима када је ваше предузеће (драго чедо..), мање или више болесно, добро је ангажовати спољног савјетника са искуством те са њим креирати тим-кризни менаџмент, као и одговарајуће мјере и планове за превазилажење кризних ситуација.
Савјетник који са обале гледа капетана за кормилом и брод захваћеног олујом, сигурно види боље неке пријетње, опасности, ризике, и није оптерећен окошталом структуром, процедурама и начином пословања који су устаљени у предузећу, тј може да размишља и креира “Out of the box”.
У стању је да балансира различитим мишљењима те независно и стручно савјетује о могућим алтернативама.
Наставак у сљедећој објави …
Драган Крошњар, пословно-финансијски консултант*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
