Међународни капитал се у потрази за приносима креће по принципу плиме (раст) и осеке (опадање), а најмаркантније прекретнице у његовом кретању су најчешће неки неочекивани догађаји, који не морају нужно бити везани за рецесију или економску кризу.
Покушај прављења анологије између ранијих осека међународног капитала и економских посљедица пандемијe (између осталога) је потпуно погрешан, јер су ефекти на кретање капитала неупоредиво већи (видјети графикон).
Када ино капитал престане пристизати у неку земљу то се често стручно означава као изненадни престанак прилива капитала (енг. sudden stop), након чега слиједи убрзана осека тј. повлачење капитала.
Мјерено капиталом који је повучен за 70 дана, сви преломни догађаји у кретању међународног капитала су слични, осим задњег који је директно и/или индиректно везан за пандемију, а када је из земаља у развоју или стручније и модерније казано тржишта у настајању (енг.emerging countries) повучено 92,8 милијарди УСД .
Када је америчка централна банка у мају 2013.г. најавила да ће убрзано престати кредитирати економију то је директно утицало на раст америчких каматних стопа, а раст се пренио и на каматне стопе у земљама у развоју што је оборило цијену обвезница и акција на овим тржиштима и проузроковало (због страха од нових губитака) егзодус капитала који је приближно једнак повлачењу капитала из земаља у развоју који се десио након банкрота америчке банке Lehman Brothers (септембар 2008.г.).
Неочекивана и висока девалвација кинеског јуана (јул-август 2015.г.) вођена жељом Народне банке Кине да повећа конкурентност кинеске економије кроз поскупљење увоза и појефтињење извоза је такође унијела немир и обрт у кретање капитала.
У односу на три претходна кључна догађаја у кретању капитала задњи је између четири и шест пута већи.
Страни капитал најчешће улази у оне земље које немају довољно властите акумулације/штедње за финансирање развоја, а у ту врсту земаља дјелимично спада и Босна и Херцеговина.
Ако земља није увела контролу кретању капитала, а домаћа каматна стопа је већа од свјетске, у земљу може ући и тзв. врући новац (енг. hot money), који брзо и одлази.
Одлив ино капитала мора на неки начин бити надокнађен или новим страним изворима финансирања или растом домаћих извора финансирања.
Када извори финансирања пресуше економски систем постаје неликвидан и чак се робе за којима постоји тражња не могу прометовати, јер не постоји ефективна тражња тј.тражња из које стоји новац.
Због добијања кредита од ММФ-а, БиХ је тренутно у стању “финансијске еуфорије”.
Међутим, ово је тек почетак кризе која се може означити и као “мајка свих криза” и БиХ и њени ентитети ће врло брзо требати нове новчане изворе ради финансирања јавне потрошње и несметаног одвијања робно-новчаног циклуса, роба-новац-роба.
Ова финансијска зима ће бити врло дуга и врло тешка и неће личити на било шта друго што су генерације ове епохе, у финансијско-економском смислу, искусиле.
Уколико креатори бх економске политике и регулатори појединих дијелова економског система не желе масовну неликвидност правних лица, уколико неће да продају преосталу јавну/државну имовину, ако им је циљ ликвидност јавног сектора и ентитетских и државних буџета, морају економском систему ставити на располагање довољну количину домаћих извора финансирања.
Ако знају и ако хоће, они то могу.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
