На тржишту дуга, међународном или домаћем свеједно, постоје двије главне врсте дуга; обвезнице и кредити.
Свјетско тржиште обвезница је тешко око 100 хиљада милијарди америчких долара (УСД) и веће је од свјетског БДП-а.
Инвеститори могу купити једну обвезницу, а могу купити и “коктел” обвезница, како би извршили диверзификацију улагања по угледу на стари принцип по којем не треба стављати свa јаја у једну корпу.
Један овакав коктел који у себи садржи државне обвезнице Русије, Кувајта, Турске, Бразила, Уругаја, Перуа … има један много страшан назив iShares J.P. Morgan USD Emerging Markets Bond ETF, а његова скраћеница је EMB/ЕМБ (видјети графикон), а тако ћу га и ја, од миља, зазвати у овом тексту, без намјере да до краја одредим његов пуни садржај, посебно одредницу ETF.
ЕМБ је скраћеница од emerging markets bond и односи се на државне обвезнице земаља у развоју емитоване у УСД или буквално преведено на “обвезнице тржишта у настајању”.
Са ЕМБ се тргује на једној великој америчкој берзи која такође има ако не страшан, онда чудан назив, NASDAQ, (eng. National Association of Securities Dealers Automated Quotations), а која је смјештена на нама познатим Бродвеју и Менхетну, тј. у Њујорку.
Иако су ово тржите и наше тржиште обвезница на Бањалучкој берзи а.д. Бањалука “небо и земља” и ЕМБ се може третирати као индекс обвезница (иако то у правом смислу ријечи није!) и ОРС је индекс обвезница које издаје Република Српска, а и БиХ је тржиште у настајању.
Од краја јануара па све до првог маја вриједност ЕМБ је смањена за 14%, јер инвеститори напуштају тржишта земаља у развоју, продају обвезнице обарајући њихову цијену, а то води ка паду ЕМБ.
У односу на крај јануара ОРС на почетку мaја стоји на истом мјесту, што би требало бити логично или можда парадоксално?
Тржишта обвезница Турске, Русије, Бразила се руше под налетом друштвено-економских мјера уведених због пандемије, а српско тржиште стоји у мјесту као острво у океану захваћено невременом!?
Проблем са ОРС-ом је у томе што се он састоји од само 5 обвезница, а ЕМБ “само” 506 што државних обвезница, што обвезница државних агенција.
Други проблем са ОРС-ом и генералном (секундарном) трговином са обвезницама на Бањалучкој берзи је у томе што је то неликвидно тржиште, а када и има прометa он је изузетно низак, али утиче на цијену обвезница, а са ЕМБ се тргује скоро сваки дан и то у великом обиму.
Од 22.4.2020 до 30.4.2020.г. ниједна обвезница из ОРС-а није прометована, нико не жели да куповином обвезница постане повјерилац Републике Српске, иако се на продају нуде обвезнице од неколико стотина хиљада КМ.
Огромна већина купаца обвезница које улазе у ОРС је намјеравала држати обвезнице до краја њиховог доспјећа, док се са ЕМБ активно тргује; власници ЕМБ су и трговици/трејдери (држе обвезницу кратко) и инвеститори (држе обвезницу дуго).
Ово су главни разлози због којег се ОРС за 3 мјесеца промјенио за 0% иако је кредитни рејтинг БиХ шпекулативног карактера, а ЕМБ је пао за 14% мада 62% обвезница које улазе у његов састав има инвестициони кредитни рејтинг.
По цијенама обвезница из ОРС-а крајем априла (30.4.2020.г.) ако би дошло до пада цијена обвезница за 14% (по узору на ЕМБ) каматна стопа на обвезнице би се кретала у интервалу од 5% до 11% зависно од рочности дуга и то су каматне стопа по којој би се Република Српска морала задуживати, ако би хтјела да прода све обвезнице.
Каматну стопу испод овога интервала могу прихватити само инвеститори који имају изражену склоност ка ризику, или инвеститори који су на неки начин повезани са емитентом.
Ако Српска жели да остане на домаћем тржишту обвезница, мораће платити данак у камати.
Једна од алтернатива је да се Српска привремено макне са тржишта обвезница и да покуша афирмисати улогу мјенице као средства плаћања, тј. новца.
Мјенице су сурогот новца/замјена за новац, а до сада су се користиле углавном као средство за обезбјеђење кредите, рјеђе као средство кредита.
Одабир ове опције значи да колико сутра запослени у Министарству финансија Републике Српске морају почети проучавати мјенично право, а посебно мјенице које доспјевају по виђењу.
Девет година након емисије првих трезорских записа (11.5.2011.г.) чини се да је улога обвезница у финансирању јавног дуга Републике Српске исцрпљена макар се обвезницама могао измиривати и порески дуг.
Осим ако Српска није спремна да плати каматни данак због својих јавних финансија, пандемијом нападнутих …
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
