Српска је крајем 2006.г. основала Инвестиционо-развојну банку Републике Српске (ИРБ).
ИРБ је друштво/фирма које управља са 6 фондова, а не комерцијална банка, иако у називу има одредницу банка.
ИРБ, а ни њени фондови, немају законско право да узимају депозите и штедњу на чување (чл 7. ст 3. Закона о ИРБ ).
Током кризe 2008 – 2009., а и након ње ИРБ игра једну од кључних улога у финансирању економског развоја Српске и комерцијалних банака са сједиштем у Српској.
Да ли је дошло вријеме да се постојећи пословни модел ИРБ-а и фондова којима управља измјени?
Комерцијалне банке увијек раде са туђим/позајмљеним новцем, а фондови са којима ИРБ управља претежно не позајмљују новац или позајмљују изузетно мало новца, у поређењу са банкама.
Туђи извори финансирања су увијек јефтинији од сопствених тј. од капитала, јер пословни губитак прво пада на плећа капитала па тек онда топи позајмљени новац.
Када се све банке са сједиштем у Српској зброје, свега 12,4% њихове имовине се финансира из капитала банака – остатак су депозити, штедња, кредити и друге врсте обавеза.
Када би Српска хтјела да направи банку која је већински у јавној/државној својини, са имовином/активом од једне милијарде марака, колики капитал би та банка требала имати и колико кредита би нпр. Буџет Српске од ње могао добити (видјети графикон)?
У просјеку однос између активе и капитала банака са сједиштем у Српској је 8:1, дакле са 125 милиона КМ капитала се може направити банка са активом од једне милијарде (125 x 8), која би могла дати најмање 660 милиона КМ кредита (125 x 5,3).
Тај износ, око 660 милиона КМ, БиХ је прије пар недјеља узајмила од ММФ-а.
Након уплате оснивачког улога од 125 милиона КМ требало би пар година да се имовина банке попне до једне милијарде.
Раст активе, тј. обезбјеђење извора финансирања (депозита,штедње,позајмица) би се могао значајно скратити ако би основна дјелатност банке била кредитирање Републике Српске.
Концепт банкарског пословања који се заснива искључиво на куповини државних/јавних обвезница/трезорских записа се означава као уско банкарство (енг. narrow banking).
Ако је банка у већинском власништву Српске и ако финансира искључиво Српску, њене обавезе/ депозити поред директног/експлицитног осигурања депозита (уплаћивање премије за осигурање депозита Агенцији за осигурање депозита БиХ) имају и тзв. индиректно/имплицитно/додатно осигурање депозита.
Претпоставка je да држава никада не може дефинитивно банкротирати пошто посједује пореску основицу коју увијек може додатно опорезовати да би измирила дуг и зато би депозити и штедња дати овој банци требали бити безбједнији, јер приватна банка не може убирати порез.
Увијек ће неко, некад, враћати јавни дуг – ма колики он био и ма када и ма како настао … по основу емисије обвезница, трезорских записа, или на неки трећи начин.
Ако Српска жели да поврати изгубљено повјерења инвеститора и јавности у јавно банкарство након банкрота Банке Српске (коју су 2013.г. између осталога докапитализовали фондови којима управља ИРБ), ако је циљ српске економске политике да обезбиједи изворе финансирања у временима када комерцијалне банке за позајмљивање новац траже значајно вишу каматну стопу, ако Српска не одбија да помогне сама себе, онда би један од првих српских банкарских корака требао бити полазак на уски пут уског банкарства.
Кључни и највећи ризик по Српску на путу којим се на Балкану у задњих 20 година рјеђе иде биће кадровска политика у тој новој банци у већински јавном власништву и зато капитал банке једним дјелом треба бити у приватним рукама, јер су оне у просјеку много умјешније и пословније од државних.
Уплату највећег дијела оснивачког улога/капитала банке би могао извршити Акцијски фонд Републике Српске (АФРС) којим управља ИРБ, а у оснивање већински јавне банке се могу укључити и домаћа правна и физичка лица као и иностране финансијске установе.
Имовина са којом АФРС располаже је на крају фебруара 2020.г. једна милијарда КМ.
Кад би се сва та имовина претворила у новац и уплатила као оснивачки капитал банке, теоретски би се могла направити банка са активом од 8 милијарди КМ, која би могла дати 5,3 милијарде КМ кредита колика је и приближна вриједност укупног јавног дуга Српске.
У имену банке не би требалa стајати експлицитна национална одредница – немају је ни њемачке државне/јавне банке – иако чине само око трећину њемачког банкарског сектора.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
