И Босна и Херцеговина и Србија су се због економског шока који је проузроковла пандемија задужиле на ино тржишту, Србија је емитовала обвезнице на ино берзи, а БиХ је узела кредит од ММФ-а.
Србија се задужила на 7 година, наша држава на 5 година, а каматне стопе се битно разликују у нашу корист (видјети графикон), чак и када се узме у обзир и дужи рок српског кредита (већа рочност , већа каматна стопа).
Зашто је српска економска политика избјегла “јефтинију” варијанту јавног дуга?
Зашто се Срби понашају економски нерационално?
Слање писма намјера ММФ-у представља имплицитно признање да је земља или у вртлогу економске кризе или да има озбиљних проблема са платним билансом.
За такве земље ММФ је посљедња адреса на којој се може добити значајан износ кредита у девизама (без аранжмана са ММФ-ом нема осталих, мањих, ино кредита).
Узимање кредит од ММФ-а је недвосмислен знак озбиљних слабости у економији земље, било да су оне привремене или дуготрајне (хроничне).
Кредиту ММФ-а влада и јавно мнјење се радују и славе га, а за економску струку је то тзв. кризни догађај (енг. crisis event).
Да се Србија обратила ММФ-у признала би да је у кризи и да јој је ММФ једина преостала опција.
Међутим, то није најгоре што се дешава земљама које одлуче да се повјере ММФ-у.
Као што свака комерцијална банка у БиХ одређује услове под којима ће дати кредит грађанину/сељаку или фирми, тако и ММФ одређује услове, елементе уговора о кредиту, када посуђује државама.
Главни услови кредита су дати у писму намјера (енг. letter of intent), који држава шаље ММФ-у, а у којем је између осталога записано шта ће домаћа економска политика радити, а шта не, ако ММФ одобри кредит.
У свом писму намјера, БиХ се обавезала да неће уводити девизне рестрикције и рестрикције у спољној трговини, као и да девизне резерве неће користити у фискалне сврхе – Централна банка БиХ неће кредитирати бх државу, нити било које друго правно лице у БиХ.
Када нема девизних рестрикција бх држава поручује да јој је апсолутно свеједно да ли ће се девизе користити за љетовање/зимовање или за куповину машина и сировина које не постоје у БиХ.
Креатори наше економске политике се могу тако понашати вјероватно зато што у БиХ има девиза (страних средстава плаћања) као пљеве?
Ако нема рестрикција у спољној трговини држава је индиферентна да ли се девизе користе за увоз воде или за увоз нафте.
Опет, таква економска политика је крајње рационална пошто наши грађани, сељаци и предузећа имају девиза колико и питке воде, јер је општепознато да бх извоз ствара огромни девизни прилив?
Да је Србија прихватила кредит ММФ-а (који јој је био понуђен), морала би одустати од динарских кредита Народне банке Србије и изгубила би оно што се у економији означава као монетарна флексибилност.
Плативши цијену у облику више каматне стопе на јавни дуг, Србија је добила слободу и одрјешене руке у економској политици.
Србија може увести контролу потрошње девиза (девизне рестрикције/ограничења).
Србија може увести ограничења у спољној трговини роба и услуга (трговинске рестрикције).
Српска централна банка (Народна банка Србије) ипак и даље може, под одређеним условима, кредитирати српске банке.
Босанско “да” кредиту ММФ-а, је такође “да” ограниченом босанскохерцеговачком економском суверенитету.
Српско “не” кредиту ММФ-а представља српски покушај самосталног вођења српске економске политике.
Свака слобода има своју цијену и она се мора платити, ако се жели остати слободан.
Крајње посљедице слободног и самосталног дјеловања су неизвјесне, као што су неизвјесни и резултати економске политике која се проводи у условима ограниченог економског суверенитета.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
