Cijena slobode


I Bosna i Hercegovina i Srbija su se zbog ekonomskog šoka koji je prouzrokovla pandemija zadužile na ino tržištu, Srbija je emitovala obveznice na ino berzi, a BiH je uzela kredit od MMF-a.

Srbija se zadužila na 7 godina, naša država na 5 godina, a kamatne stope se bitno razlikuju u našu korist (vidjeti grafikon), čak i kada se uzme u obzir i duži rok srpskog kredita (veća ročnost , veća kamatna stopa).

Zašto je srpska ekonomska politika izbjegla “jeftiniju” varijantu javnog duga?

Zašto se Srbi ponašaju ekonomski neracionalno?

Slanje pisma namjera MMF-u predstavlja implicitno priznanje da je zemlja ili u vrtlogu ekonomske krize ili da ima ozbiljnih problema sa platnim bilansom.

Za takve zemlje MMF je posljednja adresa na kojoj se može dobiti značajan iznos kredita u devizama (bez aranžmana sa MMF-om nema ostalih, manjih, ino kredita).

Uzimanje kredit od MMF-a je nedvosmislen znak ozbiljnih slabosti u ekonomiji zemlje, bilo da su one privremene ili dugotrajne (hronične).

Kreditu MMF-a vlada i javno mnjenje se raduju i slave ga, a za ekonomsku struku je to tzv. krizni događaj (eng. crisis event).

Da se Srbija obratila MMF-u priznala bi da je u krizi i da joj je MMF jedina preostala opcija.

Međutim, to nije najgore što se dešava zemljama koje odluče da se povjere MMF-u.

Kao što svaka komercijalna banka u BiH određuje uslove pod kojima će dati kredit građaninu/seljaku ili firmi, tako i MMF određuje uslove, elemente ugovora o kreditu, kada posuđuje državama.

Glavni uslovi kredita su dati u pismu namjera (eng. letter of intent), koji država šalje MMF-u, a u kojem je između ostaloga zapisano šta će domaća ekonomska politika raditi, a šta ne, ako MMF odobri kredit.

U svom pismu namjera, BiH se obavezala da neće uvoditi devizne restrikcije i restrikcije u spoljnoj trgovini, kao i da devizne rezerve neće koristiti u fiskalne svrhe – Centralna banka BiH neće kreditirati bh državu, niti bilo koje drugo pravno lice u BiH.

Kada nema deviznih restrikcija bh država poručuje da joj je apsolutno svejedno da li će se devize koristiti za ljetovanje/zimovanje ili za kupovinu mašina i sirovina koje ne postoje u BiH.

Kreatori naše ekonomske politike se mogu tako ponašati vjerovatno zato što u BiH ima deviza (stranih sredstava plaćanja) kao pljeve?

Ako nema restrikcija u spoljnoj trgovini država je indiferentna da li se devize koriste za uvoz vode ili za uvoz nafte.

Opet, takva ekonomska politika je krajnje racionalna pošto naši građani, seljaci i preduzeća imaju deviza koliko i pitke vode, jer je  opštepoznato da bh izvoz stvara ogromni devizni priliv?

Da je Srbija prihvatila kredit MMF-a (koji joj je bio ponuđen), morala bi odustati od dinarskih kredita Narodne banke Srbije i izgubila bi ono što se u ekonomiji označava kao monetarna fleksibilnost.

Plativši cijenu u obliku više kamatne stope na javni dug, Srbija je dobila slobodu i odrješene ruke u ekonomskoj politici.

Srbija može uvesti kontrolu potrošnje deviza (devizne restrikcije/ograničenja).

Srbija može uvesti ograničenja u spoljnoj trgovini roba i usluga (trgovinske restrikcije).

Srpska centralna banka (Narodna banka Srbije) ipak i  dalje može, pod određenim uslovima, kreditirati srpske banke.

Bosansko “da” kreditu MMF-a, je takođe “da” ograničenom bosanskohercegovačkom ekonomskom suverenitetu.

Srpsko “ne” kreditu MMF-a predstavlja srpski pokušaj samostalnog vođenja srpske ekonomske politike.

Svaka sloboda ima svoju cijenu i ona se mora platiti, ako se želi ostati slobodan.

Krajnje posljedice slobodnog i samostalnog djelovanja su neizvjesne, kao što su neizvjesni i rezultati ekonomske politike koja se provodi u uslovima ograničenog ekonomskog suvereniteta.

 Dragan S. Jović*

*Izneseni stavovi, ideje, zaključci, preporuke, analize i mišljenja pripadaju autoru i ne predstavljaju na bilo koji način stavove, ideje, zaključke, preporuke, analize i mišljenja ustanove u kojoj autor radi. Analize finansijskog/bankarskog tržišta i/ili pojedinačnih hartija od vrijednosti (akcija, trezorskih zapisa, obveznica) nisu prijedlog za kupovinu ili prodaju hartija od vrijednosti. Analize ove vrste su lični stavovi autora, a ne bilo kakva vrsta investicionog savjeta.