Domaća, a strana

O negativnoj naknadi na novčana sredstva iznad obavezne rezerve  (u daljem tekstu naknada)  koju  Centralna banka Bosne i Hercegovine (CBBiH) obračunava bh komercijalnim bankama ranije je pripovjedano, ali je izostalo povezivanje naknade sa  kamatnom stopom koju Evropska centralna banka (ECB) takođe obračunava  na novčana sredstva iznad obavezne rezerve bankama u zoni evra (eng. deposit facility rate) .

Kod CBBiH novac drže bh banke,  a kod ECB banke iz zemalja u kojima je evro zakonsko sredstvo plaćanja.

Naknada (plava linija na grafikonu) je tokom 2015.g. i u prvoj polovini 2016.g. bila nula,  a ECB je svojim bankama obračunavala -0,2% i -0,3% (od marta 2016.g. -0,4%).

ECB je “tjerala” svoje banke iz svoga bilansa stanja i implicitno im poručivala da novac na koji joj plaćaju 0,3% pretvore u kredite (privredi i stanovništvu zone evra) kako bi smanjile svoje troškove sa jedne strane, a sa druge strane povećale volumen kredita i ubrzale kreditni rast. 

ECB je vodila ekspanzivnu monetarnu politiku, jer je kroz smanjenje jedne od svojih ključnih kamatnih  stopa i obračun negativne kamate “tražila” od banaka da prošire svoju aktivnost tj. da vrše kreditnu ekspanziju.

Kamatna stopa centralnih banaka na sredstva iznad obavezne rezerve (u %), 1/2015 – 4/2020.g.

Izvor: ECB i www.cbbh.ba (Obradio Dragan S. Jović, Bife.ba )

Da je kojim slučajem ECB povećavala kamatnu stopu na depozite banaka, krediti u zoni evra bi postojali skuplji, a tražnja za njima manja, pa bi se monetarna politika ECB označila kao restriktivna, jer bi vodila ka restrikciji/ograničenju kreditne aktivnosti banaka.

U odnosu na ECB, CBBiH je do polovine 2016. g. preko naknade vodila neutralnu monetarnu politiku – niti je od banaka “tražila” da povećaju kredite (ekspanzivna monetarna politika), niti je kroz rast naknade nastojala da ubijedi banke da ne pretvaraju novac u  kredite (restriktivna monetarna politika).

A uvođenjem negativne naknade (juli 2016.g.) započinje ciklus naše ekspanzivne monetarne politike.

U maju 2019.g. naknada CBBiH i kamatna stopa ECB na depozite banaka se izjednačavaju –  i  jedna i druga  su  – 0,4%.

BH naknada se “ulila” u  kamatnu stopu ECB te su se monetarna politika CBBiH i ECB u domenu obračuna naknade/kamatne stope na sredstva/depozite/novac iznad obavezne rezerve potpuno izjednačile. 

Tako je naknada CBBiH postala neka vrsta kvazi/pseudo kamatne stope CBBiH.

Odrednice “kvazi” i “pseudo” sam uveo, jer u zvaničnoj terminologiji bh monetarne politike još uvijek ne postoji eksplicitni pojam “kamatna  stopa CBBiH” i koristi se samo pojam naknada (na sredstva iznad obavezne rezerve).

U monetarnoj politici kamatna stopa kojom centralna banka utiče  na  smijer monetarne politike se naziva stopa monetarne politike ili jednostavnije stopa politike (eng. policy  rate).

Bosna i Hercegovina formalno, zvanično i lingvistički još uvijek nema policy rate, ali je kroz naknadu dobila nešto što po svojoj suštini i efektima zaista predstavlja policy rate.

Strana policy rate je postala domaća policy ratedomaća, a strana.

ECB ima svoji stopu monetarne politike, a CBBiH svoju kvazi stopu monetarne politike.

Ranije sam pokazao da u slučaju BiH ograničeni monetarni suverenitet oličen u činjenici da CBBiH nema zakonsko  pravo da daje kredite nije apsolutno nikakva prepreka da CBBiH kroz promjenu kvazi kamatne stope, ili kvazi stope monetarne politike, vodi monetarnu politiku.

CBBiH, isto kao i ECB, vodi monetarnu politiku, iako CBBiH za razliku od ECB ne može davati kredite.

Dragan S. Jović*

*Izneseni stavovi, ideje, zaključci, preporuke, analize i mišljenja pripadaju autoru i ne predstavljaju na bilo koji način stavove, ideje, zaključke, preporuke, analize i mišljenja ustanove u kojoj autor radi. Analize finansijskog/bankarskog tržišta i/ili pojedinačnih hartija od vrijednosti (akcija, trezorskih zapisa, obveznica) nisu prijedlog za kupovinu ili prodaju hartija od vrijednosti. Analize ove vrste su lični stavovi autora, a ne bilo kakva vrsta investicionog savjeta.