Босанскохерцеговачка јавност зна да се Србија исто као и Босна и Херцеговина због пада јавних прихода, раста јавних расхода и смањења економске активности морала задужити код страних повјерилаца.
Међутим, наша јавност не зна да је Народна банка Србије по први пут у својој новијој монетарној историји одлучила да, за српску економију у великом обиму, кредитира српске банке, али и српску државу.
Члан 62. Закона о Народној банци Србије прво забрањује ( ст. 1 и ст. 2 чл. 62.) Народној банци Србије (НБС) да даје кредите правним лицима у Србија, а потом у ставу 3. дозвољава НБС да позајмљује и српским банкама и буџету Републике Србије!
Закон дозвољава НБС да кредитира српске банке на кратак рок ради одржавања ликвидности, а НБС има дозволу законотворца (Народна скупштина Републике Србије) да посуђује новац Републици Србији ради измирења обавеза по основу чланства Србије у Међународном монетарном фонду (ММФ).
Исто као и Централна банка БиХ и НБС скоро сву своју имовину држи у девизама, што значи да је та имовина или на рачунима ино банака или је искориштена за куповину обвезница тј. кредитирање правних лица из земаља зоне евра.
Тако је било до краја фебруара 2020.г.
У марту су се ласте враћале са југа, а српска монетарна политика је започела свој повратак са Сјеверног пола (видјети графикон).
Све до овога прољећа монетарна политика у Србији је живјела у предјелима вјечитог леда – симболично дабоме.
Банка је финансијска установа која даје кредите између осталог правним лицима у земљи у којој је основана, а ако то не чини онда је та установа само номинално, али не и реално банка.
НБС је годинама била српска банка која је давала кредите између осталог Њемцима, али не наравно и Србима.
Велика је мука наравно натјерала НБС да са доласком прољећа почне давати кредите и правним лицима у Србији.
Потраживања Народне банке Србије од српских банака и државе Србије
Извор: www.nbs.rs (Обрадио, Драган С. Јовић, Bife.ba)
До краја априла 2020.г. НБС је дала српским банкама и српској држави 92,3 млрд. динара кредита (785 мил ЕУР), а то представља чак 5,1% од укупне имовине НБС.
Годинама уназад је потраживање српске банке од правних лица у Србији било око 0%, а задњи пут на постојећем нивоу 2005.г., те се чини да су Срби напокон дошли памети.
Ако се дио ових кредита НБС искористи за враћање кредита ММФ-у шта се на крају види у пословним књигама НБС?
Па види се да српски буџет, тј. држава Србија не дугује више ММФ-у већ Народној банци Србије, која је у власништву те исте државе Србије.
Није ли мудрије дуговати “самом себи” него странцу?
Није ли пословније да се држава задужује код државне банке, него код банке чије је сједиште у другој држави?
Није ли разумније да држава плаћа камату државној банци умјесто страној банци?
Није ли државотворније допустити својој, а не страној држави, да зарађује у пословима са властитом државом, на властитој државној територији?
Велика економска криза коју пролазимо је напокон отворила очи и умове креторима српске економске политике и они су најзад схватили да се банке оснивају да би позајмљивале новац не само на страном тржишту, већ чак и на домаћем.
Умјесто да НБС позајмљује новац нпр. њемачким банкама, а те исте њемачке банке тај исти новац држави Србији, НБС је одлучила да између ње и њеног власника не треба стајати посредник.
Може ли ико разуман и ментално здрав замислити вријеме и простор у којем Европска централна банка “гине” кредитирајући Србију, а одбија (под пријетњом одузимања дозволе за рад) да позајми новац својим оснивачима; Њемачкој, Француској, Италији, Шпанији …?
На ту мисао не може доћи чак ни становник Сјеверног пола?
Да ли је заокрет у пословној политици Народне банке Србије било каква порука Централној банци Босне и Херцеговине?
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета
