За унутрашњу употребу

Током првог таласа пандемије наша јавност је била вјероватно слуђена информацијама у вези реализације кредита ММФ-а.

Створен је и утисак да ће када тај новац стигне и буде распоређен (ентитетима/кантонима/дистрикту) већина наших економских проблема бити рјешенa.

А за то вријеме права драма се одвиjала и још увијек се одвија далеко од мисли просјечног човјека и тиче се смањења вриједности трансакција у нашем унутрашњем безготовинском платном промету (УПП).

Огроман дио кредита ММФ- ће бити индиректно искориштен за измиривање обавеза премо ино кредиторима Босне и Херцеговине, тј. за спољну употребу.

Са друге стране све је мање новца у унутрашњем безготовинском платном промет, тј. за унутрашњу употребу (видјети графикон).

Власници трансакционих рачуна (предузећа, остала правна лица, грађани, сељаци и остала физичка лица) дају разноразне налоге за плаћање банкама, а онда по њиховим налозима бх банке плаћају бх банкама.

Највећи дио тих платних налога тиче плаћање роба и услуга и реализује се преко домаћих банака у КМ и то безготовински/жирално, тј. без употребе папирног новца и кованица.

Промјена вриједности  трансакција у УПП  

 (Босна и Херцеговина, јануар 2019. – мај 2020.г., годишња стопа раста)

Извор: www.cbbh.ba (Обрадио Драган С. Јовић, Bife.ba). Напомена: УПП је скраћеница за унутрашњи безготовински платни промет.

Укупна вриједност трансакција у УПП  у односу на мај прошле године је смањена за више од трећине (34,6%).

Количина безготовинског новца који се користила за плаћање током претходног кризног периода (2009.г.) се на годишњем нивоу мјесечно у просјеку смањивала за око три пута спорије него у 2020.г.

За годину дана (мај ове године у односу на мај претходне године) банке су уплатиле банкама 3,4 млрд. КМ мање него у односу на исти период прошле године, што је за око 5 пута више од кредита ММФ-а.

Одговор економске политике Босне и Херцеговине на економску кризу није био прикладан велични кризе.

Босна и Херцеговина се задужује у еврима и доларима, а Европскa централнa банкa и Федералнe Резервe (америчкa централнa банка) емитују/производе/штампају новац без покрића у злату или неком страном средству плаћања (девизи).

Дио тог потезом пера створеног новаца се једним дијелом посуђује Босни и Херцеговини, а наша централна банка може емитовати свој новац (конвертибилну марку) само ако има покриће у злату и/или девизама и никако другачије.

Низак УПП значи, између осталога, да се прометује све мање роба и услуга, што доводи до смањења пореске основице и пада јавних прихода (под претпоставком да је све остало једнако), те новог таласа задуживања који надолази попут новог таласа пандемије.

Новац ММФ-а ће се великим дијелом индиректно искористити за враћање ино дугова, тј. за рјешење проблема ино кредитора, који претежно долазе управо из земаља које емитују новац  без покрића.

А Босни и Херцеговини ће бити остављен проблем недовољног новца за унутрашњу употребу.

Било какав проблем је немогуће рјешити завезаних руку.

 Драган С. Јовић*

*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.