Да ли је 2020.г. и у којој мјери, реприза 2009.г. с обзиром на пад БДП-а?
Ако јесте да ли то значи да креатори економских политика у појединим земљама ништа за протеклих 11 година научили нису?
Два пута у току године ММФ даје прогнозе кретања најзначајнијих економских варијабли по земљама и по групама земаља.
Априлска прогноза је објављена непосредно након почетка “затварања” националних економија и свјетске економије (видјети графикон).
“Прво” мјесто одоздо је у овој години, као и прије 11 година, у групи од четири земље резервисано за Хрватску.
Иако Хрватска народна банка кредитира државу (ХНБ), иако је Хрватска под кишобраном Европске централне банке која ХНБ-у обезбјеђује ликвидност и иако Хрватска може мјењати свој девизни курс очекивани пад хрватског БДП-а је чак 9%.
Један од битнијих разлога за овако велики очекивани пад би могла бити превелика овисност хрватске економије од туризма, али и дезинтегрисаност хрватског економског система након преласка из социјализма у капитализам (тј. након транзиције).
Очекивани пад аустријске економије у 2020.г. је дупло већи него остварени 2009.г.
Аустријска привреда је дубоко интегрисана у европску и свјетску економију.
Сложени системи увијек теже подносе кризу и увијек су склонији ентропији (тј. хаосу) него мање сложени или примитивнији системи.
Пад аустријског БДП-а не може зауставити ни Европска централна банка.
Пад реалног БДП-а (у%)
Извор: MМФ (Обрадио, Драган Јовић, Bife.ba)
На прва два мјеста су исте земље, али Босна и Херцеговина и Србија су замјениле мјеста.
Наш пад је чак 5 пута виши него 2009.г. и са -1% очекује се “раст” на -5%.
Српска економија показује велику отпорност на кризу и смањиће се скоро исто онолико колико и 2009.г.
2009.г. и Србија и Босна и Херцеговина су имале аранжман са ММФ-ом, а 2020.г. Србија је одбила понуђени аранжман.
Као и 2009.г. и ове године Босна и Херцеговина је у режиму ограниченог монетарног суверенитета, јер ЦББиХ не може давати кредите.
Али, Народна банка Србије за разлику од 2009.г. води врло активну монетарно-кредитну политику.
Босна и Херцеговина не располаже са главним инструментом монетарно-кредитне политике (кредитом), за разлику од Србије, а не може утицати ни на девизни курс, опет за разлику од Србије.
И једна и друга земља мјерама фискалне политике ублажавају пад приведне активности.
Босна и Херцеговина је на истом мјесту гдје је била 2009.г. (у смислу постојећих инструмента економске политике), а Србија је свој инструментариј “обогатила” и кредитом Народне банке Србије или популарно речено штампањем новца.
Овај пут Србија је на зачељу по величини пада, а Босна и Херцеговина је пет пута гора.
Српски креатори економске и развојне политике су провели 11 година учећи.
То је у складу са теоријским концептом цјеложивотног учења.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
