Комерцијалне банке су, у просјеку, врло опрезне када дају кредите, а централне банке су још опрезније и конзервативније установе.
Девизне резерве Народне банке Србије (НБС) су након великог мартовског и априлског пада поново порасле (видјети графикон) и НБС би требала бити врло безбрижна?
У природи опрезности је песимизам тј. прогноза будућности на бази најнеповољнијег сценариа и грађење пословне стратегије на бази таквог, најмрачнијег, сценариа.
Зато НБС након мајског раста девизних резерви није одахнула, већ је ступила у преговоре са Европском централном банком (ЕЦБ), ради обезбјеђења додатних кредита/ликвидности, за сценарио типа „за сваки случај“.
Београдско-франкфуртски преговори су успјешно завршени (сједиште ЕЦБ је у Франкфурту).
Девизне резерве Народне банке Србије
Извор: www.nbs.rs (Обрадио, Драган С. Јовић, Bife.ba)
ЕЦБ има опцију да посуди евре и земљама које нису чланице зоне евра и које имају своју националну валуту, попут Србије, Мађарске, Румуније, Албаније, Босне и Херцеговине … а ради обезбјеђења додатне ликвидности за домаће банке.
Од ових 5 земaља све осим Босне и Херцеговине су искористиле ту финансијску могућност.
Србија од јуна 2020.г. до јуна 2021. г. може (али и не мора) посудити од ЕЦБ укупно 1 млрд. ЕУР на три мјесеца ради обезбјеђења ликвидности српског банкарског сектора.
Ови кредити морају бити обезбјеђени колатералом који је деноминиран у еврима, за ова три мјесеца колатерал прелази у власништво ЕЦБ која даје кредит Народној банци Србије, а НБС је у обавези да након 3 мјесеца врати посуђени новац тј. „откупи“ колатерал.
Зато се ова врста кредитне линије зове репо линија, (re-purchase – поново откупити) јер НБС има обавезу поновног откупа колатерала који је заложила ради добијања кредита.
Колатерал је нека обвезница издата у еврима коју је НБС купила и која је у њеном власништву, тј. у њеном билансу.
Нпр. НБС може посудити 1.августа 2020.г. једну милијарду евра (заложити колатерал), 1. новембра 2020.г. вратити ту исту милијарду евра (откупити колатерал), а онда одмах 2. новембра 2020.г. посудити поново једну милијарду евра (заложити колатерал) и тако стално до краја јуна 2021.г.
Као и српски банкарски сектор и босанскохерцеговачки банкарски сектор је врло ликвидан, али све централне банке су због природе свога пословања опрезне.
Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ), за разлику од НБС, нема експлицитну законску обавезу да одржава финансијску стабилност у Босни и Херцеговини – таква обавеза није записана/нормирана у Закону о Централној банци Босне и Херцеговине.
У Босни и Херцеговини брига за стабилност банкарског система је препуштена ентитетским агенцијама за банкарство, али оне се не могу задуживати на финансијском тржишту како би обезбједиле додатну ликвидност за банке.
ЦББиХ са аспекта Закона о ЦББиХ уопште не може кренути стопама српске, албанске, румунске и мађарске централне банке и за сваки случај обезбиједити додатну ликвидност за бх банке (ако им буде потребна) кроз уговарање репо линије са Европском централном банком, јер Закон о ЦББиХ забрањује нашој централној банци да кредитира бх банке.
ЦББиХ не може „давати никакве кредите под било каквим околностима“.
Простор и вријеме у којем функционишу наше банке и привреда у овој великој кризи се чини задатим и бх банке не могу рачунати, по узору на српске банке, на индиректни кишобран Европске централне банке иако су скоро све наше девизне резерве у еврима и ако је наша валута фиксирана за евро!?
Како ентитетске агенције за банкарство не могу кредитирати банке ни оне објективно не могу извршити повјерену им законску обавезу обезбјеђења стабилности банкарског система.
Босна и Херцеговина нема опцију „за сваки случај“.
Са аспекта одсуства кредита за ликвидност наше банке су препуштене саме себи.
А то можда значи да ће се огромна већина наших предузећа морати у једном дужем временском периоду сналазити “како зна и умије“?
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.