Za svaki slučaj

Komercijalne banke su, u prosjeku, vrlo oprezne kada daju kredite, a centralne banke su još opreznije i konzervativnije ustanove.

Devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su nakon velikog martovskog i aprilskog pada ponovo porasle (vidjeti grafikon) i NBS bi trebala biti vrlo bezbrižna?

U prirodi opreznosti je pesimizam tj. prognoza budućnosti na bazi najnepovoljnijeg scenaria i građenje poslovne strategije na bazi takvog, najmračnijeg, scenaria.

Zato NBS nakon majskog rasta deviznih rezervi nije odahnula, već je stupila u pregovore sa Evropskom centralnom bankom (ECB), radi obezbjeđenja dodatnih kredita/likvidnosti, za scenario tipa „za svaki slučaj“.

Beogradsko-frankfurtski pregovori su uspješno završeni (sjedište ECB je u Frankfurtu).

Devizne rezerve Narodne banke Srbije

Izvor: www.nbs.rs (Obradio, Dragan S. Jović, Bife.ba)

ECB ima opciju da posudi evre  i zemljama koje nisu članice zone evra i koje imaju svoju nacionalnu valutu, poput Srbije, Mađarske, Rumunije, Albanije, Bosne i Hercegovine … a radi obezbjeđenja dodatne likvidnosti za domaće banke.

Od ovih 5 zemalja sve osim Bosne i Hercegovine su iskoristile tu finansijsku mogućnost.

Srbija od juna 2020.g. do juna 2021. g. može (ali i ne mora) posuditi od ECB ukupno 1 mlrd. EUR na tri mjeseca radi obezbjeđenja likvidnosti srpskog bankarskog sektora.

Ovi krediti moraju biti obezbjeđeni kolateralom koji je denominiran u evrima, za ova tri mjeseca kolateral prelazi u vlasništvo ECB koja daje kredit Narodnoj banci Srbije, a NBS je u obavezi da nakon 3 mjeseca vrati posuđeni novac tj. „otkupi“ kolateral.

Zato se ova vrsta kreditne linije zove repo linija, (re-purchase – ponovo otkupiti) jer NBS ima obavezu ponovnog otkupa kolaterala koji je založila radi dobijanja kredita.

Kolateral je neka obveznica izdata u evrima koju je NBS kupila i koja je u njenom vlasništvu, tj. u njenom bilansu.

Npr. NBS može posuditi 1.avgusta 2020.g. jednu milijardu evra (založiti kolateral), 1. novembra 2020.g. vratiti tu istu milijardu evra (otkupiti kolateral), a onda odmah 2. novembra 2020.g. posuditi ponovo jednu milijardu evra (založiti kolateral) i tako stalno do kraja juna 2021.g.

Kao i srpski bankarski sektor i bosanskohercegovački bankarski sektor je vrlo likvidan, ali sve centralne banke su zbog prirode svoga poslovanja oprezne.

Centralna banka Bosne i Hercegovine (CBBiH), za razliku od NBS, nema eksplicitnu zakonsku obavezu da održava finansijsku stabilnost u Bosni i Hercegovini – takva obaveza nije zapisana/normirana u Zakonu o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine.

U Bosni i Hercegovini briga za stabilnost bankarskog sistema je prepuštena entitetskim agencijama za bankarstvo, ali one se ne mogu zaduživati na finansijskom tržištu kako bi obezbjedile dodatnu likvidnost za banke.

CBBiH sa aspekta Zakona o CBBiH uopšte ne može krenuti stopama srpske, albanske, rumunske i mađarske centralne banke i za svaki slučaj obezbijediti dodatnu likvidnost za bh banke (ako im bude potrebna) kroz ugovaranje repo linije sa Evropskom centralnom bankom, jer Zakon o CBBiH zabranjuje našoj centralnoj banci da kreditira bh banke.

CBBiH ne može „davati nikakve kredite pod bilo kakvim okolnostima“.

Prostor i vrijeme u kojem funkcionišu naše banke i privreda u ovoj velikoj krizi se čini zadatim i bh banke ne mogu računati, po uzoru na srpske banke, na indirektni kišobran Evropske centralne banke iako su skoro sve naše devizne rezerve u evrima i ako je naša valuta fiksirana za evro!?

Kako entitetske agencije za bankarstvo ne mogu kreditirati banke ni one objektivno ne mogu izvršiti povjerenu im zakonsku obavezu obezbjeđenja stabilnosti bankarskog sistema.

Bosna i Hercegovina nema opciju „za svaki slučaj“.

Sa aspekta odsustva kredita za likvidnost naše banke su prepuštene same sebi.

A to možda znači da će se ogromna većina naših preduzeća morati u jednom dužem vremenskom periodu snalaziti “kako zna i umije“?

Dragan S. Jović*

*Izneseni stavovi, ideje, zaključci, preporuke, analize i mišljenja pripadaju autoru i ne predstavljaju na bilo koji način stavove, ideje, zaključke, preporuke, analize i mišljenja ustanove u kojoj autor radi. Analize finansijskog/bankarskog tržišta i/ili pojedinačnih hartija od vrijednosti (akcija, trezorskih zapisa, obveznica) nisu prijedlog za kupovinu ili prodaju hartija od vrijednosti. Analize ove vrste su lični stavovi autora, a ne bilo kakva vrsta investicionog savjeta.