26. јуна 1974.г. одузета је дозвола за рад једној њемачкој банци (Херштат банка).
Иако се по тадашњим, а и садашњим мјерилима није радило о великој банци (актива око 2 млрд. њемачких марака) банкрот Хершат банке је био толиких размјера да је проузроковао огромне промјене у контроли банака, подстакао је фомирање међународних установа за регулацију банкарског пословања (Базелски комитет за банкарску супервизију) и креирање поравнања/плаћање у реалном времену.
У вези са величином губитка, који је превазишао капитал банке за 11 пута (видјети графикон) поставља се питање како је до њега дошло и какве уопште везе овај догађај из прошлог стољећа има са босанскохерцеговачком економијом и банкама?
Херштат банка је значајне профите остваривала у трговини девизама, али постепено је почела претјеривати и “крчаг се разбио”.
Билансне позиције Херштат банке, јун 1974.г.
(у млрд. њемачких марака)
Извор: Catherine R. Schenk, Summer in The City: The 1974 international banking crisis in London and its implications for regulatory reform
Однос између имовине банке у доларима и обавеза у доларима порастао је неколико пута.
Овај однос се у банкарству зове девизна позиција или нето девизна позиција.
Она може бити дуга или кратка.
Ако је девизна имовина банке већа од девизних обавеза банке говоримо о дугој девизној позицији, а у супротном о краткој.
Херштат банка је имала огромну кратку позицију, обавезе у доларима су биле кудикамо веће од имовине у доларима, а да ствар буде гора долар је јачао у односу на њемачку марку, тако да су се доларске обавезе банке увећавале изражено у њемачким маркама.
Банка је уговорила једну купопродају девиза – продала је доларе, а добила њемачке марке, међутим није могла испоручити доларе, иако је добила противриједност у њемачким маркама и то је био крај за Херштат банка, губитак за њене директне и индиректне пословне партнерe (већина их је била преко океана у другој временској зони) и почетак изградње новог модела регулисања пословања банака.
Од 1974. у свим банкарским секторима се итекако води рачуна о односу девизне активе и девизне пасива, а када је девизна позиција кратка (девизне обавезе знатно веће од девизне имовине) “пали се црвена лампица”.
Орвелов роман 1984. је поучно штиво и за њемачко и бх друштво као и за свако друго друштво, а 1974. је научена лекција за свјетски, њемачки и босанскохерцеговачки банкарски сектор, јер свака банка у активи и пасиви има девизе.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
