У економској теорији, рјеђе у пракси, постоје два екстремна типа економије или економског система; економија слободног тржишта (енг. free market economy) и планска економија.
Први облик организовања економске активности подразумијева потпуно одсуство регулације економског живота, док други облик захтијева тоталну регулацију.
У једном великом дјелу босанскохерцеговачке економске мисли влада заблуда да тржишна привреда представља облик економије слободног тржишта и да зато регулација и ограничавање раста цијена и није баш спојиво са концептом тржишне привреде.
По овоме мишљењу регулација економске активности се може вршити само краткотрајно и то у периоду екстремних поремећаја на тржишту, какав се десио током првог таласа пандемије, када су у Босни и Херцеговини регулисане цијене нафтних деривата.
Та заблуда, њена величина, се може доказивати на разне начине, а ја ћу као доказ понудити примјер САД из 20. вијека, који се односи на регулацију каматних стопа на депозите (видјети графикон).
1933.г. амерички конгрес је усвојио нови Закон о банкама, а унутар њега је нормирана тзв. Q регулација која се односила на одређивање максималне каматне стопе на штедне и орочене депозите које су банке смјеле и могле плаћати својим штедишама и депонентима.
На депозите рочности до 90 дана је уведена максимална каматна стопа, а максималне каматне стопе на орочене штедне депозите су неколико пута мијењане, спуштане и дизане.
Максимална каматна стопа на штедне и орочене депозите у САД у два изабрана периода
Извор: The Administration of Regulation Q, CHARLOTTE E. RUEBLING (Обрадио Драган С. Јовић).
Повод за усвајање регулације је, парадоксално, била намјера да се смањи конкуренција на тржишту депозита, иако је конкуренција суштина сваке тржишне привреде.
Регулатори банака у САД су примјетили да је један од главних узрока банкрота банака током кризе 1929 – 1933.г. било управо такмичење банака за депозите, што је водило енормном расту каматних стопа, који се потом преваљивао на кориснике кредита и на високоризичне пословне пројекте, те каснијем масовном помору фирми са посљедицама на пословање банака.
Да би осујетио овакав модел конкуренције амерички конгрес је одлучио да законски ограничи висину каматних стопа на штедне и орочене депозита.
Q регулација је била на снази пуних 40 година, а њено постепено и дјелимично уклањање започиње тек 1973.г.
Сама висина максималних каматних стопа у САД (1933-1973) за Босну и Херцеговину не значи апсолутно ништa.
Право и прво наравоученије овакве америчке економске политике је да свака држава, сваки економски систем има право да законски одреди максималну каматну стопу на депозите, уколико сматра да ће то побољшати стабилност банкарског система и снизити каматне стопе на банкарске кредите.
Друго наравоученије је да оваква регулаторна политика, лимитирања каматних стопа на депозите, може трајати, уколико постоји економско оправдање, деценијама.
И трећа поука … једном одређена максимална каматна стопа се може мијењати и прилагођавати економском циклусу тј. стању у економији.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
