O повјерењу у домаћу валуту, КМ, се некада врло често говорило – у посљедње вријеме мање, јер та тема више изгледа није занимљива нашем јавном мнјењу, а ни економско-банкарској струци.
Раст повјерења се мјерио удјелом депозита наших грађана и привреде у еврима у укупним депозитима (у јулу 2020. 40%) и то је једна од могућих мјера повјерења у домаћу валуту.
Што је овај омјер мањи повјерење је веће и управо се то дешава – удјел девизних депозита се смањује, а КМ повећава.
Вјеровати у КМ значи вјеровати у фиксни девизни курс КМ у односу на евро.
Наравно, иста ствар се може каткад мјерити на различите начине и са различитог аспекта и тако је са повјерењем у КМ.
Зачудо, када се повјерење мјери са аспекта банака (видјети графикон), а не и становништва, не види се тако очигледна доказ раста повјерења у КМ, ако се повјерење дефинише као учешће банкарских кредита са девизном клаузулом у еврима у укупним кредитима.
Један дио банака уговара девизну клаузулу по инерцији, а други да би упарио девизну активу (у коју спадају кредити са девизном клаузулом), са девизном пасивом.
Структура кредита у банкама Босне и Херцеговине
Извор: ЦББиХ.
И један и други тип банака кроз уговарање девизне клаузуле можда имплицитно демонстрира неповјерење у фиксни курс еура и конвертибилне марке?
Ако се повјерење мјери кроз девизну клаузулу у уговорима о кредиту онда се може рећи да је удјел банака који имплицитно и индиректно не вјерују у фиксни девизни курс већи од 50%.
То је висок проценат, али за земље попут Босне и Херцеговине, очекиван удјел.
Имплицитно демонстрирано неповјерење у КМ на овај начин, би се можда могло смањити ако би се смањила штедња у еврима тј. ако би она била конвертована у КМ.
Са смањењем девизних обавеза банака створио би се услов и за смањење девизне активе, а ова два процеса се морају одвијати упоредо и могу бити и регулисани прописама ентитетских агенција за банкарство.
Један од начина да се то учини је да се више не допушта уговарање девизне клаузуле у уговорима о кредиту, а да се истовремено приступи регулисању максималне каматне стопе на депозите у еврима, која би била значајно нижа од каматне стопе на КМ (која би се слободно формирала).
Тако би се повећала тражња за уговарањем КМ депозита, те би се обезбједило упоредо смањење кредита са девизном клаузулом и обавеза банака у еврима.
Криза кроз коју наша економија пролази је прилика да се неке ствари почну поправљати, јер са доласком “лијепог времена” истопиће се мотив за економске реформе.
Као што смо видјели и САД-е су некада давно, иако су једна од колијевки либералног капитализма који се противи регулацији, одређивали максималну каматну стопу на штедњу.
На глобалном нивоу је наступио тренд регулације економске активности и државног интервенционизма и Босна и Херцеговина нема разлога да не буде у тренду?
мр Небојша Балабан
