Босна и Херцеговина је као економски систем до сада прошла кроз најмање 6 етапа друштвено-економског развоја.
У свакој од тих етапа се може статистички пратити раст животног стандарда (мјерен просјечним растом пер цапита дохотка/БДП-а по глави становника) и одредити релативна успјешност економске политике у тим периодима (видјети графикон).
У период 1953.г. до 1964.г. прошли смо кроз два петогодишња плана развоја наше и свеукупне југословенске економије.
Просјечни годишњи раст животног стандарда је тада био највећи у нашој историји, а реални пер капита доходак је за 12 година скоро удвостручен, порастао за 84%.
У јулу 1965.године СФРЈ је донијела одлуку да се крене у велику економску реформу која је између осталога подразумјевала развој тржишне привреде и постепено напуштање планске привреде.
Етапе у развоју економског система Босне и Херцеговине
Извор: ОВИД (Обрадио Драган С.Јовић, Bife.ba).
Просјечечан годишњи раст животног стандарда је и даље релативно висок, али је нижи него у претходној етапи економског развоја, а раст животног стандарда од поново 84% је овај пут постигнут за 16 година (1965 – 1980.г.).
Након смрти Јосипа Броза Тита (1980.г.), у периоду од 1981 до 1989.г.,током деценије у којој су одржане олимпијске игре у Сарајеву и у времену у којем се смањује финансијска дисциплина, раста животног стандарда није било.
Предратне (1990.г. и 1991.г.), ратне (1992 – 1995.г.), као и једну послијератну годину (1996.г.) прескачемо због великих економских пораћаја која је изазвао рат у Словенији/Хрватској на функционисање наше економије, али и због ефекта ниске базе (раст животног стандарда у 1996.г. је висок јер је доходак у 1995.г. због рата у Босни и Херцеговини био низак).
У етапи 1997-2002.г. донесени су закони о приватизацији државног капитала у предузећима и банкама (1999.г.), обједињена је монетарна политика на нивоу Босне и Херцеговине, а највећи дио државног капитала у банкама је приватизован до краја 2002.г.
Раст животног стандарда у овоме периоду се одвијао у околностима привредних и правних реформи, а његова вриједност није достигла највиши пријератни ниво.
Од 2003.г. започиње кредитна експанзија и траје до 2008.г. тј. до врхунца глобалне финансијске кризе.
Двоцифрена стопа кредитног раста је у овоме шестогодишњем периоду довела до, за Босну и Херцеговину, изузетног раста животног стандарда.
За 6 година (2003 – 2008.) реални пер капита доходак је увећан за око једну трећину.
Након 2008.г. босанскохерцеговачка економија успорава, јер је усахнуо кредит као извор финансирања личне потрошње и привредног раста, а примјећује се и склоност ка привредној стагнацији.
Вриједности раста реалног пер капита дохотка у изолованим етапама нашег економског развоја су један од показатеља успјешности наше прошле економске политике и могу служити као један од основа за оцијену успјешности наше будуће економске политике.
Вријеме од 64 године (1953-2016.) је пристојан хоризонт за сагледавање, оцијену и мјерење ефеката економске политике, као и за избор неке нове економске политике, кроз нову комбинацију нових/старих инструмената монетарне, фискалне и развојне политике.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.