Два човјека и више људи чине друштво, сваки човјек је непоновљив, а свако друштво има своје колективно несвјесно и своје колективно свјесно и зато је мало идентичних друштвених структура.
Различита друштва, организована у различите државе су претежно различито одговарала на пандемију изазвану са Цовид – 19, а та разлика је једним великим дјелом остала записана у броју обољелих од ове опаке болести (видјети графикон).
Ризикујући да будем неажуран, јер закључујем на бази података закључно са 4. новембром (а број обољелих у свијету расте) констатујем да земља у којој се вирус “породио” више није на медијском радару по броју новозаражених.
Кина је врхунац дневног броја новозаражених тј. позитивних доживјела фебруара тринаестог (15.152 човјека).
Број обољелих од ЦОВИД – 19 на 100.000 становника *
Извор: Свјетска здравствена организација (Обрадио Дараган С. Јовић, Bife.ba). Напомена: * Пресјек података 4.11.2020.г.
Никада ни прије ни послије тога дневни број позитивних у Кини није био изнад 10.000, а само једном од почетка године је био изнад 4.000.
Цовид-19 се на Далеком истоку муњевито појавио и муњевито ишчезао, а број нових случајева у земљи са 1,44 млрд. становника је новембра 4. двоцифрен, 30 људи.
Прерачунато на 100.000 становника, кумулативни број позитивних на Цовид -19 у Кини је 6 људи (у медицини се број обољелих на 100.000 становника назива инциденца).
За разлику од Кине која је одмах по сазнању о којој врсти болести се ради увела мјере растојања између људи, као и затварање фабрика, забрану јавних окупљања и затварање заражених подручја, САД (као и многе друге европске земље) су оклијевале и зато сада имају 2.778 заражених на 100.000 становника.
Мада увелико различите друштвене структуре, Аустрија и Хратска имају скоро идентичну стопу заразе, исто као и Шведска која по примјењеним мјерама није налика нити на једну другу земљу.
Број позитивних на 100.000 становника у нашој држави је скоро 3 пута већи него у Србији, а Срби су за скоро 60% мање подложни инфекцији од Аустријанаца и Хрвата.
На 100.000 становника у Србије је 585, а у Босни и Херцеговини 1.641 позитивних (подаци закључно са 4.новембром 2020.г.).
(Не)успјех у борби против пандемије има наравно своју мјерљиву економску димензију, али и друштвену поруку и поуку.
Дисциплинована и брза реакција свих елемената друштвене структуре, као и ригорозна и строга примјена свих епидемиолошких мјера су кључне у спрјечавању ширења заразе.
По западњачким мјерилима “недемократска” друштва попут кинеског су збрисала ЦОВИД-19 са лица земље, јер су се строге епидемиолошке мјере брзо усвајале, још брже примјењивале, а непоштовање истих никоме није праштано.
“Демократска”, западњачка друштва навикла да у сваком труну проналазе повод за расправу о људским правима и слободама (што је концепт потпуно неспојив са погледом на свијет кинеског, али и многих других азијских друштава) су већином тражиле неки свој средњи, демократски и слободарски пут у суочавању са Цовид – 19 и зато је новембар кудикамо страшнији од марта.
Белгија је изабрала свој пут, по узору на My way Френка Синатре (I did it my way – чинио сам то на свој начин) има 3.904 обољела на 100.000 становника и на европском је врху, а Латвија је на дну (инциденца 341).
Конфучијанска филозофија беспоговорног потчињавања ауторитету изузетно образованих, прекаљених и компетентних руководиоца (у античкој Кини то су били мандарини) као и традиционално већи степен суздржаности у међуљудским односима (у поређењу са западном хемисфером) се чине као одлучујући и логични фактори кинеског успјеха.
Многи су и у наводним патетичним мартовским изјавама највиших српских јавних дјелатника (“Молима вас, реците нам ако сте били у Милану” – изјава предсједник Србије г. Александар Вучић на конференцији за штампу из половине марта) видјели знакове претјеривања,трагикомедије, лоше глуме и демагогије, али српска политичка и здравствена елита је била најдалековидија на Балкану и одмах је схватила размјеру пошасти на својим границама (овај закључак произилази из досадашњег тока пандемија, мјерено бројем заражених на 100.000 становника закључно са 4.11.2020.г.).
Босна и Херцеговина је претежно копирала епидемиолошке мјере из окружења, али епилог није једнак исходу у земљама оргинала.
За Босну и Херцеговину би била велика ствар ако би схватила гдје је, у односу на Кину и Србију, погријешила и зашто је значајно боља од Белгије, Чешке, Шпаније, Француске …
Паметно друштво учи на туђим, али и на властитим грешкама.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
