Kada se krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošlog vijeka krenulo u promjenu privrednog sistema socijalističkih zemalja ekonomisti sa Zapada su lansirali mnoge parole, koje su neselektivno preuzimane od strane domaćih ekonomista i ugrađivane u ekonomski sistem.
Jedna od tih parola je bila i “small is beautiful” ili “maleno je lijepo”.
Smatralo se naime da u kapitalizmu glavni generatori privrednog razvoja i zapošljavanja jesu i trebaju biti mala i srednja preduzeća, koja bi trebala biti mnogo konkurentnija i fleksibilnija od velikih socijalističkih preduzeća.
Malo preduzeće je “maleno i lijepo”, a to bi “trebale” prepoznati i banke kroz nisku cijenu finanansiranja projekata koje nude mala i srednja preduzeća .
Međutim, za ovu “teoriju i ideju” bosanskohercegovačke banke naravno uopšte ne mare (vidjeti grafikon).
Mala i srednja preduzeća uvijek uzimaju nominalno i apsolutno kredite manje vrijednosti nego velika preduzeća.
Krediti ispod 250.000 KM su mali krediti, a krediti koji teže ka milion KM i koji su iznad milion KM su u našoj ekonomiji veliki krediti.
Ova podjela je uslovna, ali i jedina podjela kredita po veličini, koju nudi naša statistika.
Kamatne stope preduzećima u BiH na kredite ročnosti od jedne do pet godina*
Izvor: Centralna banka BiH. Napomena: * Fiksna kamatna stopa.
Sa dolaskom krize već postojeća razlika u kamatnim stopama dodatno i značajno raste.
U martu su banke zaračunavale malim i srednjim preduzećima kamatnu stopu za 1,8 procentnih poena višu nego na kredite velikim preduzećima.
Ta razlika, iako smanjena, održana je i u narednim mjesecima.
Motivi nametanja većih kamatnih troškova malim preduzećima su vrlo logični i očigledni.
Ulaganje u malo preduzeće je uvijek veći rizik za banku, jer je njegova poslovna budućnost neizvjesnija nego poslovna sudbina velikog preduzeća.
Sa druge strane, kredit od npr. 100.000 KM je problem dužnika, dok je kredit od 1.000.000 KM problem i banke.
Velika preduzeća imaju i veće depozite u bankama i generalno veću pregovoračku pa i “ucjenjivačku” moć.
Poslovanje sa velikim preduzećima i pružanje višestrukih bankarskih usluga donosi banakama u prosjeku (i pod pretpostavkom neizmjenjenih okolnosti) veću zaradu nego poslovanje sa malim preduzećima.
Velika preduzeća mogu ponuditi veliku imovinu pod zalog radi uzimanja kredita.
Za likvidnost i poslovanje velikih preduzeća zainteresovani su i organi uprave i lokalne samouprave, jer ona generišu poreske prihode i mnogo radnih mjesta.
I na kraju, velika preduzeća imaju i velike prijatelje.
Zato je parola “maleno je lijepo” čak i na elementarnom, logičkom, nivou pogrešna.
A razvojna i ekonomska politika koja se zasniva na ignorisanju značaja koja velika preduzeća imaju u ekonomskom sistemu je nekvalitetna razvojna i ekonomska politika.
Bife.ba
