За 180 степени

У већини привредних система током економске кризе све економске варијабле се налазе  у слободном паду,  осим јавног дуга.

Било да се ради о личној потрошњи грађана или инвестицијама приватних предузећа, током успоравања економске активности (из било којег разлога)  и просјечан грађанин/сељак и просјечно приватно предузеће  спуштају своју потрошњу на значајно нижи ниво у односу на предкризни ниво.

Банке смањују понуду кредита, а становништво и приватна предузећа (то је приватни сектор) се устручавају да их траже, јер им приходи падају.

Привреда смањује производњу, јер се смањује тражња за робама и услугама, а пошто се смањују приходи фирми стагнирају и плате и запошљавање и куповна моћ.

Ако економија није оријентисана на извоз, онда ни странци не могу подићи ниво тражње за робама и услугама у дотичној економији.

Пошто неко мора трошити, подизати ефективну тражњу за робама и услугама, а приватни сектор то одбија, једини који је  позван да то чини је јавни сектор (видјети графикон).

Описана економска кретања савршено одговарају Босни и Херцеговини и њеним ентитетима.

Јавни дуг у % БДП-а, децембар 2019.г.

Извор: Министарства финансија Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине и ентитетски статистички заводи.

Ентитети морају узимати кредите, јер усљед пада јавних прихода постојећи ниво јавних расхода се може одржати само растом јавном дуга.

На крају 2019.г. бе-ха ентитети се значајно разликују по висини  јавног дуга;  Република Српска има дупло већи јавни  дуг од Федерације Босне и Херцеговине.

ММФ очекује да БДП Босне и Херцеговине у 2020.г. падне за 6,5% што уз умјерени раст јавног задужења од 5%  даје јавни дуг Српске у % БДП-а на  крају 2020.г. од око 55% БДП-а.

Економску судбину Српске ће у наредном периоду одредити умјешност управљања јавним дугом који се опасно приближава граници од  60%, која је нека врста психолошке баријере, а може бити и прекретница у финансирању јавног дуга.

Велики терет и проблем за економски систем Српске је и огроман износ кредита које су банаке са  сједиштем у Српској дале буџету Српске.

Ако се жели избјећи неликвидност буџета у кризи која траје, начин управљања српским јавним дугом, јавним приходима,  јавним расходима, као и пореска политика морају бити промјењени за 180 степени.

Драган С. Јовић*

*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.