У већини привредних система током економске кризе све економске варијабле се налазе у слободном паду, осим јавног дуга.
Било да се ради о личној потрошњи грађана или инвестицијама приватних предузећа, током успоравања економске активности (из било којег разлога) и просјечан грађанин/сељак и просјечно приватно предузеће спуштају своју потрошњу на значајно нижи ниво у односу на предкризни ниво.
Банке смањују понуду кредита, а становништво и приватна предузећа (то је приватни сектор) се устручавају да их траже, јер им приходи падају.
Привреда смањује производњу, јер се смањује тражња за робама и услугама, а пошто се смањују приходи фирми стагнирају и плате и запошљавање и куповна моћ.
Ако економија није оријентисана на извоз, онда ни странци не могу подићи ниво тражње за робама и услугама у дотичној економији.
Пошто неко мора трошити, подизати ефективну тражњу за робама и услугама, а приватни сектор то одбија, једини који је позван да то чини је јавни сектор (видјети графикон).
Описана економска кретања савршено одговарају Босни и Херцеговини и њеним ентитетима.
Јавни дуг у % БДП-а, децембар 2019.г.
Извор: Министарства финансија Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине и ентитетски статистички заводи.
Ентитети морају узимати кредите, јер усљед пада јавних прихода постојећи ниво јавних расхода се може одржати само растом јавном дуга.
На крају 2019.г. бе-ха ентитети се значајно разликују по висини јавног дуга; Република Српска има дупло већи јавни дуг од Федерације Босне и Херцеговине.
ММФ очекује да БДП Босне и Херцеговине у 2020.г. падне за 6,5% што уз умјерени раст јавног задужења од 5% даје јавни дуг Српске у % БДП-а на крају 2020.г. од око 55% БДП-а.
Економску судбину Српске ће у наредном периоду одредити умјешност управљања јавним дугом који се опасно приближава граници од 60%, која је нека врста психолошке баријере, а може бити и прекретница у финансирању јавног дуга.
Велики терет и проблем за економски систем Српске је и огроман износ кредита које су банаке са сједиштем у Српској дале буџету Српске.
Ако се жели избјећи неликвидност буџета у кризи која траје, начин управљања српским јавним дугом, јавним приходима, јавним расходима, као и пореска политика морају бити промјењени за 180 степени.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.